Odraz krize identiteta Pakistana

 Time se Zardari našao u nebranom grožđu budući da istovremeno pokušava da udesi koliko-toliko dobre odnose sa Vašingtonom, s druge strane mora da se bori sa žestokim antiameričkim raspoloženjem koje vlada među narodom Pakistana.

I dok je Zaradari kritikovan u Beloj kući jer je popustio talibanima omogućivši im primenu šerijatskog zakona u dolini Svat, niz optužbi na njegov račun izrečen je i kod kuće jer je dozvolio Amerikancima da koriste pakistanske baze za napade na njihovom tlu. Njegova dilema sasvim sigurno održava krizu identiteta Pakistana, boljke od koje pati još od sticanja nezavisnosti od Britanije 1947. a naročito otkada je podržao američki rat protiv terorisma 2001. Pitanje koje mnogi postavljaju jeste da li je u stvari Pakistan islamistička država ili sekularna demokratija? Saglasni su i da nema jednostvanog odgovora za udovca bivše premijerke Benazir Buto ubijene u decembru 2007. Kao i njegov prethodnik Pervez Mušaraf, Zaradari prećutno dopušta SAD da izvode napade i koriste pakistanske baze za ispaljivanje raketa na talibanska uporišta. Štaviše, Zardari je trenutno suočen sa rešenošću nove političke garniture Vašingtona da krene u obračun protiv Al Kaide i talibanskih militanata u Pakistanu mnogo jače nego u vreme Mušarafa. Kao demokratski izabrani predsednik, Zardari je takođe pod velikim pritiskom protesta javnosti povodom napada, naročito zbog civilnih žrtava. Neuspeh da im izađe u susret bio bi, smatraju politički komentatori, političko samoubistvo u zemlji gde 97 odsto stanovnika čine muslimani, i mnogi se protive američkoj kampanji. Liza Kurtis, bivši analitičar CIA koja je radila u američkoj ambasadi u Pakistanu tokom 1990-ih godina prošlog veka smatra: „On je u veoma teškoj poziciji. SAD kažu da će učiniti to jer žele da situacija bude bolja. Njihova je namera da udare na izuzuetno vredne meta pri tom da načine što manju štetu, pre svega manji broj civilnih žrtava. Istovremeno, pakistanska javnost protestuje jer smatraju da je to njihova teritorija i da su Pakistanci veoma nesrećni“.

SAD su od leta prošle godine pojačali napade i čak uputili dodatne specijalne sngae u plemenske oblasti, očigledno jer su izgubile veru u angažovanost pakistanske vojske. Predsednik Obama je obećao da će preispitati američku politiku u regionu i jasno stavio do znajnja da će snage njegove zemlje nastaviti napade. Neki pakistanski zvaničnici podržavaju napade ali ih ipak većina njih smatra narušavanjem suvereniteta zemlje. S druge strane i neki američki stručnjaci izražavaju sumnju u efikasnost ovakve taktike.