Održan društveni dijalog o Predlogu strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2030. godine

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić kazala je da je ta Strategija posebno posvećena deci koja će u školu krenuti tek 2030. godine i kasnije.

Čomić je rekla da „nema razvoja za većinu, ako u dijalogu nismo razumeli šta kao razvoj našeg društva vide pripadnici nacionalnih manjina“.

„Poverenje se gradi tako što sasvim jasno u otvorenom razgovoru razumemo šta su želje, percepcije, planovi, vizije onih koji predstavljaju interese nacionalnih manjina a šta želje, planovi, perceopcije, vizije ali i realne mogućnosti zasnovane na novcu i drugim planovima, koje je Ministarstvo prosvete, kao alat razvoja Srbije, spremno da učini“, rekla je Čomić.

Ministar prosvete, Branko Ružić, podsetio je na današnjem skupu u Palati Srbije da je Ministarstvo primenilo poseban operativni plan za realizaciju nastave na jezicima nacionalnih manjina na daljinu.

Za „obezbeđivanje što većeg broja i digitalnih resursa“ Ministarstvu su podršku pružili Nacionalni saveti nacionalnih manjina – Radio-Televizija Vojvodine (RTV), Radio-Televizija Srbije (RTS) i manjinski mediji, rekao je on.

„U toku vanrednog stanja učestvovalo je 339 nastavnika koji predaju na jednom od osam jezika nacionalnih manjina, koji su pripremili 3.310 obrazovnih sadržaja“, naveo je Ružić.

Izneo je i da je tokom prvog polugodišta tekuće školske 2020/2021. godine pripremljeno 2.912 časova za maternji jezik i književnost i druge predmete za osnovne i srednje škole – na albanskom, slovačkom, mađarskom, bosanskom, bugarskom, rumunskom i rusinskom.

Ružić je prošlog ponedeljka, 8. marta, na javnoj raspravi predstavio ključne novine Predloga razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030. godine, istakavši „podučavanje učenika zasnovano na kompetencijama ulaganja u njihovu budućnost i budućnost ekonomije države“.

On je rekao da uvođenje državne mature ima za cilj da obezbedi veću pravednost i jednakost svih učesnika koji je stiču.

Ružić je u okviru „Strategije 2030.“ čija je svrha da se „u prvi plan strategije stavi svrha učenja i relevantnost za svakodnevni život“, najavio i unapređenje obrazovanja odraslih i priznavanje prethodnog učenja, na čemu se dosad nije dovoljno radilo.