Održan festival KrnjArt u Krnjači na Dan zaštite životne sredine

Ovim festivalom, obeležen je Svetski dan zaštite životne sredine, ali i prva godišnjica bitke za Revu, „zajedno sa istrajnim komšijama koji su, uz pomoć sugrađana i prijatelja iz cele Srbije, udruženo i solidarno uspeli da se izbore da se zaustavi gomilanje građevinskog otpada u predeo izuzetnih odlika“, navodi se u saopštenju.

Takođe, fokus ovog festival bio je i na važnosti brige o mentalnom zdravlju u post-kovid dobu, stoga je održana radionica “Kako da ne puknemo?”

Pre i posle glavnog programa, okupljeni su uživali u muzičkom programu – Mile Dojkov za violinom, bubnjari Dragoljuba Đuričića „Balkanska lavina“, DJ Lebowski, svirka u čast Vlade Divljana „(NE)NORMALNI“, potom trupi Inex cirkus teatra koji su, uz glumca Miljana Vukovića, priredili zabavni program namenjen velikom broju komšijske dece iz Krnjače.

Tokom glavnog programa, kao dobri primeri optimizma i solidarnosti, sa bine su se predstavili aktivisti lokalnih udruženja i organizacija, koje su učestvovale u organizovanju KrnjArta.

Posetiocima su predstavljene i zajedničke akcije Novog optimizma i Građanskih incijativa od potpisivanja protokola o saradnji godinu dana ranije kojim su iskazali “zajedničku privrženost vrednostima građanskog društva, vladavini prava, solidarnosti, socijalnoj pravdi, rodnoj ravnopravnosti, antifašizma, poštovanja prava na slobodu izražavanja mišljenja i informisanja”.

“Optimizam i solidarnost su metafore ali mogu da se pretoče u pojmove koji zaista vrede. Kada smo prošle godine napravili KrnjArt ideja je bila da se okupljamo slaveći solidarnost koja je odbranila Baru Revu. Na terenu je tada dokazano da je međusobna solidarnost, koja je neophodna, moguća. Ona nije samo prazna reč”, poručio je okupljenima osnivač Novog optimizma Branislav Guta Grubački.

Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa je navela da je Reva pokazatelj koliko su lokalne inicijative zaista važne.

“Kada sam prvi put videla problem Reve i odlučnost ljudi da se za nju bore, bilo mi je zaista jasno, posle nekoliko godina ekološke borbe koja je u Srbiji tinjala, da će Reva biti prekretnica. U glavnom gradu smo tada prvi put demonstrirali ono što su ljudi pre toga radili na Staroj planini, Smederevu, Boru…”, navela je Bojana Selaković.

Građanima su se obratili Branislav Denis Božović, Milenko Jovanović i Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije, organizacije koju čini tim stručnjaka iz različitih oblasti ekologije. Oni su okupljene obavestili o pravom stanju životne sredine u Beogradu, ali i celoj Srbiji, skrećući pažnju da se o ekološkim problemima, kojih je zaista mnogo, mora govoriti.

O aktivnostima Nacionalne ekološke asocijacije u poslednjih godinu dana možete se informisati u video prilogu OVDE.

Milenko Jovanović, jedan od osnivača NEA, naveo je da se “vazduh u Beogradu nalazi u trećem stepenu zagađenosti, te da se ne radi na poboljšanju ove situacije, već se građani zamajavu nepotrebnim projektima”. Dodao je da je zakon potpuno anuliran, te da država štiti zagađivače, a ne građane.

Branislav Denis Božović, nekadašnji gradski sekretar za zaštitu životne sredine, govorio je o problem koji Beograd ima sa vodom. Za Dunav kaže kako je pun fekalija i đubreta, i objašnjava kako smo u stalnoj razmeni, mi zagađujemo reku a onda ona nas.

Kada je reč o beogradskom izvorištu Makišu, kaže kakao nam otimaju jedino izvorište podzemnih voda.

„Pokriva se nasipom i betonom čitavo izvorište Makiša koji je bog poklonio beogradu. Meandar Save kod Makiša je živo ležište prirodnih podzemnih voda sa samoprečišćavanjem. Mi smo i to spremni da uništimo, kada ne sprečavamo one koji već godinama uništavaju budućnost našoj deci”, rekao je Božović.

Aktivisti udruženja građana „Komšija” iz Krnjače, Dragomir Stanković, Dušan Marković i Zoran Jančeski Joza, poručili su da borba mora biti zajednička kako bi se od ovog beogradskog naselja učinilo bolje mesto za život.

Arhitekta Dragoljub Bakić rekao je „da treba da nas je sramota šta smo uradili od Dunava, od celog Beograda i od cele Srbije“.

„Herodot je u 5 veku p.n.e Dunav nazivao kraljicom svih reka, hranilicom… zamislite da Dunav danas mora da bude hranilica Beograda, pa to bi bila prava cirkularna pravda. Krnjača će dobiti kanalizaciju isto onako kako je glasala 3. aprila, isto se odnosi i na Kotež, i na Ovču, i na Borču. Uvek pred izbore pričaju o kanalizaciji. Beograd je okupiran, zapušten, opljačkan grad, a trećina Beograda je na septičkim jamama i to je sramota za jednu metropolu”, poručio je arhitekta Bakić.

Čuvari Reve, aktivisti UG „Bela čaplja 1165“ – Ana Džakić, Miloš Milenković i Nenad Nedanović, poručili su da se zalažu za formiranje “Beogradskog dunavskog parka”, zelene zone sa edukativnim centrom, dostupne građanima za kvalitetniji i zdraviji način života.

Oni smatraju da bi “Dunavski partk” trebalo da bude javno preduzeće kako bi uživao potreban nadzor i zaštitu, i kako bi, u tom slučaju, dunavski nasip gde se KrnjArt održava postao park prirode, a ne industrijska zona.

“Suština ovoga što radimo je da se uključe i građani i da se osećaju kao deo ovih projekata. Ako sutra budemo izdejstvovali taj Beogradski dunavski park, svako će moći sa ponosom da kaže Ja sam takođe radio na tome!. Zbog toga, pratite nas i ne stidite se da se priključite”, zaključila je Ana Džakić.