foto: A. Mandić / DanasProtest grašana zbog izgradnje spomenika „nevinim žrtvama 1944/45.“, čija je izgradnja nedavno počela, održan je danas u Novom Sadu.
Nekoliko stotina ljudi okupilo se na zelenoj površini na uglu ulica 1300 kaplara, kod Lidla, na mestu gde je počelo postavljanje spomenika, poručivši da spomenik „neće proći“. Postament, koji je postavljen, okupljeni su oblepili fotografijama iz Novosadske racije, koja se odigrala januara 1942. godine, kao i spiskom nedužnih ljudi, koji se te zimske noći bačeni pod led Dunava.
„U ovom gradu još uvek ima ljudi koji neće posmatrati još jedan u nizu pokušaja prekrajanja događaja iz drugog svetskog rata na ovim porstorima. Okupili smo se da onima koji sistematski blate narodnooslobodilačku borbu našeg naroda pokažemo da još uvek ima nas, sinove, kćeri i unuka slavnih partizana, koji neće dozvoliti da njihovu junačku pobedu prljaju oni koji su na zgarištu njihovog dela, sebi sagradili kule i dvorce, iz kojih nameravaju da nam preprave sećanje na naše pretke“, naglasio je Miloš Perović, aktivista Antifašističkog pokreta 23. oktobar.
Prema njegovim rečima, to predstavlja smisao današnjeg istorijskog revizionizma, da „poništi i prepravi sećanje na to da je drugačiji, pravedniji i bolji svet moguć“, i da su oni koji su u prethodne tri decenije pod imenom tranzicije izvršili temeljnu pljačku ekonomije i postali vladajuća klasa novonoastalog društva, se na sve načine trude da nove generacije nikada ne saznaju da je ovaj narod imao snage, znnanja i volje, da se suprotstavi naci-fašizmu a potom izgradi društvo koje je bilo stotine puta pravednije od današnjeg.
„Ovaj spomenik može biti samo spomenik besčašću, nemoralu i izdajstvu onima koji ovom zemlju upravljaju prethodne tri dekade njene propasti. To nije delo samo sadašnje vlasti. On se podiže na osnovu spiska koji se sastavila državna komisija za ratne zločine nakon septembra 1944. godine, a koji predstavlja plod rada međuakademske komisije Mađarske akademije nauka i umernosti i Srpske akademije nauka i umetnosti, a koja je osnovana 2010. na inicijativu predsednika Mađarske Viktora Orbana i tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića“, dodao je Perović.
Kako kaže, tom prilikom nije se ulazilo u analizu karaktera ovih žrtava, niti njihove odgovornosti za zločine počinjene tokom okupacije, a državna komisija za ratne zločine posle septembra 1944. godine bila je sačinjena od ideološki ostrašćenih istoričara i vođena motivom da sastavi spisak na kojem će biti što više žrtava narodnooslobodilačke vojske.
On naglašava da je taj posao „traljava odrađen“, da se pojedina imena na spisku navode i po tri puta, i da se na njemu nalaze imena osuđenih ratnih zločinaca odgovornih za stravična dela protiv ovdašnjeg civilnog stanovništva i na kojem se nalaze pripadnici svih fašističkih formacija koje su delovale na teritoriji Vojvodine tokom Drugog rata.
„Ovaj protest je izraz neslaganja sa desničarima koji se deklarišu kao predstavnici srpskog i mađarskog naroda, a koji ovakvim spomenikom pokušava da ocrni narodnu vojsku koja je ovaj grad i zemlju oslobodila od fašizma. Ne protivimo se podizanju spomenika svima koji su nastradali prilikom oslobađanja zemlje od okupatora, a takvih je bilo, već ovakvim spomenikom kojim će se ukaljati svako je nepravedno i nevino stradao, ukoliko ga stavimo u istu ravan sa osvedočenim zlikovcima koji su ovaj grad zavili u crno“, dodao je Perović.
Na protestu je gradskim vlastima poručeno da anuliraju rezultate rada komisije koja je sastavila, kako ističu, „nakazan spisak“, oformi novu komisiju koju će voditi ideološki neostrašćeni stručnjaci i da rezultate rada takve komisije predaju na uvid javnosti jer jedino takav pristup toj temi može biti jedini garant da više neće sporenja.
Aktivista i novinar Daško Milinović rekao je da je postvaljanje spomenika situacija koja govori da je nakon godina i decenija devastiranja Novog Sada i cele zemlje, sve na prodaju i predmet diskusije, relativizacije i omalovažavanja, te da to predstavlja tačku u kojoj Novi Sad može prestati da bude Novi Sad onakvim kakvim ga znaju.
„Novi Sad je žrtva Drugog svetskog rata i fažizma. To je grad koji je jako propatio. Novosadska racije je samo jedna od stvari koja se od 1941. do 1944. godine desila, i to je najveća rana na duši grada od kada on postoji. Novi Sad je uspeo da izađe iz toga i nisu ga ubili. To je veliko čudo i sreća, ali pre svega velika mudrost i dobrota Novosađana, jer bi takva stvar uništila mnoge zajednice i promenila prepoznatljivost, ali se Novi Sad uzdigao i našao način da to preživi“, dodao je.
Milinović je poručio da je nakon Drugog rata Novi Sad doživeo najveći razvoj u svojoj istoriji, ali da su se nakon toga pojavili neki drugi ljudi koji ne dele te vrednosti i koji su „u nacionalnim torovima podelili sve nas da bi nas lakše opljačkali“ i da je sa time krenulo prvo kaljanje Racije, početkom devedesetih godina.
„Tada su racijom počeli da se u dnevno-političke svrhe koriste mnogi ljudi, srpski nacionalizam je to koristio na jedan a mađarski nacionalizam na drugi način, a to je sve kulminiralo dolaskom trenutnih vlastodržaca, dva „cara“ iz Beorada i Pešte, koji imaju svoj dogovor u kom smo mi samo neka vrsta ovaca za šišanje. Kada se uzme i to malo prepoznatljivosti identiteta će postati zajednica koja se može prodati i „jahati“ do beskraja zbog čega to ne smemo dozvoliti“, naglašava Milinović.
Dodao je da oni koji rade na tome da se Racija relativizuje, obesmisli i zaboravi, oni ujedno rade i na tome da se to ponovi, jer postoje mlađe generacije koje o tome ne znaju dovoljno, i uprkos tome što je to nešto o čemu svako mora znati, ali da to više nije tako zahvaljujući devastaciji školstva i revizionizmu, i da današnja deca ne mogu zamisliti užase januara 1942.
„Ovo je pokušaj da ljudi koji pokušavaju da nametnu nove istine, molimo ih da ne pokušavaju da inficiraju bolne rane, da ne pokušavaju da podignu ovakve stvari. Imamo naznake ispod žita da u redovima Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskim Mađara ima ljudi koje je sramota zbog ovoga, jer se vidi da ovome nisu pristupili punim srcem kako se vidi dok pristupaju da poruše nešto i privatizuju“, rekao je Milinović.
Pročitana imena zločinaca
Na protestu su pročitana imena zločinaca, koja su se našla na spornom spisku.
U pitanju su Mikloš Naš, okupacioni gradonačelnik Novog Sada odgovoran za ratne zločine počinjene u gradu tokom okupacije, Đula Kramer, član Gornjeg doma mađarskog parlamenta i jedan od članova legitimacionog Odbora za vreme racije u Novom Sadu 1942. godine, Đula Zombori, upravnik okupacione policijske kapetanije u Novom Sadu koji je učestvovao u pripremi i sprovođenju racije u Novom Sadu.
Tu su i Geza Batori, potpukovnik žandarmerije, komandant žandarmerijskih odreda koji su učestvovali u raciji 1942. godine, Milan L. Popović, zloglasni kolaboracionista i „predstavnik“ bačkih Srba u mađarskom parlamentu za vreme okupacije, Jožef Heđi, pripadnik organa Kontrašpijunaže koji je lično vršio zlostavljanje žrtava tokom racije, Imre Balog, koji je lično ubijao muškarce, žene i decu, a sam je priznao da je bajonetom ubijao decu pred radnicima fabrike Ristić u Novom Sadu.
Na spomeniku treba da se nađe ime Jelene Nađ koja je odgovorna kao podstrekač na ubistvo četiri člana porodice Crnje u Novom Sadu tokom racije, Lajoš Radosavljević, podstrekač na zločine počinjene tokom racije u novosadskim ulicama Cara Dušana i Arse Pajovića, kao i Janoš Tot koji je učestvovao u masovnim ubijanjima i saučesnik u ubistvu devet članova porodice Kolarov – Mašin iz Rumenačke ulice.
Ovaj protest organizovao je Antifašistički pokret 23. oktoba.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
