Održana komemoracija arhitekti Dragoljubu Bakiću: Bio je naš Beograd sa razbarušenim brkovima

Komemoraciji je prisustvovao veliki broj građana, a o Dragoljubu Bakiću govorili su njegovi prijatelji i saradnici, koji su istakli Bakićev optimizam, snagu, etičnost ali i ogroman trag koji je ostavio u istoriji domaće i svetske arhitekture.

– Bio je graditelj sa dostajanstvom koji je nepogrešivo procenio šta mu je zadatak kada naiđu ružna vremena – rekao je Petričić dodajući “da je bilo više takvih, lakše bismo izašli na kraj sa ružnim vremenima i lošim ljudima”.

Profesor Arhitektonskog fakulteta Branislav Mitrović istakao je da iako mnogi Dragoljuba Bakića pamte kao aktivistu, on je bio “vrsni arhitekta”, čije je delovanje dugo 50 godina, zajedno sa suprugom Ljiljanom, ostavilo neizbrisivi trag.

– Bio je ličnost posebnog profila koji je potreban za izvrstan arhitektonski rezultat jer nema arhitekture bez etike, principa, doslednosti, obrazovanja i ljudskosti – naveo je Mitrović.

On je podsetio na brojna dela koja je Bakić, samostalno ili u saradanji sa suprugom Ljiljanom i drugim kolegama, ostavio iza sebe – uključujući Pionir, naselja Nova Galenika, Višnjička Banja – kao i na nagrade koje je dobio.

– Najlepše što možemo da ostavimo iza sebe jeste neizbrisivi, beli trag čestitosti, etike, morala. Dragi Bako, tvoj trag će trajati dalje od naših života – poručio je Mitrović.

Dejan Atanacković, vizuelni umetnik i odbornik u gradskoj skupštini, na početku svog govora zapitao se “postoji li Beograd za koji se Bakić borio ili je to grad koji živi samo u sećanjima nekolicine ljudi?”

– Iskreno i duboku sam mu zahvalan na optimizmu, dobroti, snazi, kojima je svuda ostavljao trag i poruku – kazao je Atanacković odgovorivši i na pitanje koje je sam postavio na početku da je Dragoljubov Beograd i dalje tu.

– Nemamo pravo da ga prepustimo rušiteljima jer to je naš Beograd, Beograd sa razbarušenim belim brkovima – rekao je Atanacković.

Na komemoraciji su ispred panevropske organizacije Europa Nostra govorile Irina Subotić i Vesna Marjanović.

Kako je rekla Irina Subotić, život Dragoljuba Bakića morao je i mogao je biti mnogo duži da bi se sve ideje koje je imao sprovele u delo.

– Bio si divan otac, obožavani, posvećeni deka, i drag suprug. Uz sve to stvaralac arhitektonskih dela koja su ušla u istoriju svetskog i našeg graditeljstva…– kazala je Subotić.

Ona je poručila da niko ne može da nadoknadi Bakićev odlazak ali da će oni koji ostaju se truditi da idu putem koji je zacrtao.

Vesna Marjanović je na komemoraciji govorila i kao komšinica Dragoljuba Bakića, iz naselja Višnjička Banja, koje je, kako je kazala, projektovano po meri čoveka.

– Imao je oštar pogled, jasne misli i vreme da porazgovara sa svima – rekla je Marjanović.

Vladan Jakovljević, iz udruženja Ne damo jadar, kazao je da je Bakić ugradio sebe u temelje boljeg društva za koje se borio, a da njegov duh nastavlja da živi u mestima za čije se očuvanje borio.

O Dragoljubu Bakiću govorio je i profesor Čedomir Čupić, rekavši da se u njegovom delovanju etičko oslanjalo na estetsko, lepota na moral, a struka i savest su išli ruku pod ruku.

– Ima onih koji žive od profesije i onih koji žive za profesiju. Jedan od njih je arhitekta Dragoljub Bakić. U Bakiću je prebivala antička prostorna mera, renesansna raskoš i savremene potrebe čoveka – rekao je Čupić.

Na kraju komemoracije obratila se ćerka Dragoljuba Bakića – Biljana – koja je rekla da je za nju i njenu sestru Olgu bila neverovatna privilegija čuti sve predivne epitete koji su poslednjih nedelje izgovoreni o njihovom ocu.

Kako je kazala, Dragoljub je bio jedinstven deda i neverovatan otac, a on i Ljiljana zajedno bili su roditelji na koje su njihova deca bila ponosna i sa kojima su uživala da provode vreme.

– Govorio je da su njegova deca i unuci njegovo najveće postignuće. Želim da verujem u Tesline reči da ljudi ne umiru samo postaju energija. I sad, što bi rekao Dragoljub, deco, za danas je dosta – završila je Biljana.

Dragoljub Bakić preminuo je 13. februara u 84. godini u Beogradu.