Održana komemoracija Gordani Suši

„Obaveza novinara je da tačno, potpuno, objektivno i blagovremeno izvesti o stvarima od interesa za javnost. A onda iz toga proističe sve ostalo. Novinar je pod najvećim pritiscima, ako jednom popusti uvek će popuštati i zato volim da kažem mlađim kolegama da moraju da imaju stabilnu i snažnu psihičku i fizičku kondiciju, da bi dobro i efektno odolevali pritiscima političara, urednika i vlasnika medija“, istakla je tom prilikom.

„Goca je bila novinarka koja je pomerala granice slobode. Borila se svim snagama za nezavisno i odgovorno novinarstvo, za slobodu javne reči, istinu i pravdu. Bila je uzor mnogima u našoj profesiji, i svima nam je ostavila u amanet obavezu da se ne povlačimo i ne ćutimo pred tiranima, fašistima i kriminalcima.“

Tako se od naše velike novinarke Gordane Suše, koja nas je napustila prošlog utorka, u 75. godini, oprostio predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić.

Na komemoraciji održanoj u Dorćol Placu, Bodrožić je rekao da je Suša na čelo NUNS-a došla 1999, zahvaljujući svom “nepokolebljivom aktivizmu”, u “crno vreme za nezavisno novinarstvo”.

– Tada su mnogi lično upoznali Gocu Sušu. I tada nam je bilo jasnije zašto je ona bila veliko ime jugoslovenskog novinarstva, rekao je Bodrožić.

Kako je rekao novinar Jugoslav Ćosić, Goca je zbog svojih uverenja plaćala uvek visoku cenu, ali je ipak beskompromisno štitila novinare, njihovu bezbednost, kredibilitet i standard.

– Bila je borac za ljudska prava. Govoreći o ulozi intelektualca, Noam Čomski je naglašavao da je njegov zadatak da ljudima govori istinu, najbolje što zna, o stvarima koje su bitne. Takav pristup stvarnosti, istini i novinarskom i intelektualnom angažmanu, bio je u osnovi profesionalnog i etičkog delovanja Gordane Suše. Taj odnos traži i podrazumeva posvećenost, žrtve, rizičan je i donosi neizvesnost, ali Gordana nije imala dilemu da je to jedini način da u svom vremenu učini ono što najbolje zna. Ona je paradigma istrajnog i upornog novinara koji ne odustaje, bez obzira na cenu. To je istina o Goci Suši, to je istina Goce Suše. Deo te istine poznat je i Državnoj bezbednosti, koja je o njoj imala svoje dosijee. Čestitost je bila njena najlepša osobina, koja je plenila čak i one koji nisu bili na njenoj strani, istakao je Ćosić.

Lazar Lalić, Gordanin kolega i prijatelj, podsetio je na njene profesionalne vrline i hrabrost u večitoj borbi za istinu i novinarsku profesiju.

– Goca nije pristajala da radi drugačije, bilo ko da je to zahtevao od nje. Ovo vreme nas neodoljivo podseća na Miloševićevo, a Goca nas podseća da je sa nama, i da borba ne prestaje. Ona se ne bi predala nikada. Većina će je pamtiti po profesionalnosti, a ja po našem prijateljstvu. Svako ko joj je bio blizak. zna koliko je bila spremna da pomogne ljudima kada im je to najpotrebnije. Velike poslove je u životu obavila. Možda Goca i generacije nas starijih nismo uspeli da se izborimo onako kako smo mislili da ćemo, ali kao što je jednom jedan filozof davno rekao, manjina uvek pobeđuje. Gordana je bila jedna od najznačajnijih u toj manjini, to nikad nećemo zaboraviti, poručio je Lalić.

A da je ne sme i neće zaboraviti istorija, naglasila je istoričarka Branka Prpa.

– Po Kamijevoj definiciji pobunjeni čovek je je čovek koji kaže “ne”. Gordana je bila upravo takva. Njeno “ne” bilo je rečeno Miloševićevom režimu, masovnom konsenzusu za projekat rata i rušenja jugoslovenske države. Njeno “ne” bilo je rečeno i medijskoj mašineriji, koja je taj projekat servisirala. To su bila vremena, da parafraziram Brehta, krvave pometnje, uređenog nereda, smišljenog bezakonja i nehumane humanosti. Na takva vremena se ne pristaje. Gordana Suša to svojim životnim pravcem najbolje pokazuje. Otkaz u RTS-u, rad u Jutelu, pokretanje VIN-a, predsedavanje NUNS-om u najgorem vremenu za srpsko novinarstvo, dekonstruisane realnosti koje zatire mogućnost slobodnog izbora. Ona je pokazala kako je u takvim okolnostima moguće zadržati slobodnu volji i sopstveni integritet. Teško je u srpskoj ali i u jugoslovenskoj istoriji naći takav primer, gde novinari u ratnim okolnostima postaju vodeća snaga u borbi protiv rata, šovinizma, mržnje i diktature, podsetila je Prpa.

Gocin dugogodišnji blizak prijatelj, novinar Velimir Ilić, poručio je prisutnima da je danom njene smrti nastala velika, nenadoknadiva praznina u srpskom novinarstvu.

– Gordana nije bila samo novinar i profesionalac, ona je izgorela negde između želja i strepnje da bude divna majka, što je i bila, divna baka čarobnica svojim unucima, iskren prijatelj na koga uvek možete računati, s kojim se možete posvađati, koji neće prećutati ono sa čim se ne slaže, prijatelj koji vas neće ostaviti bez ramena za plakanje, bez telefonskog poziva, koji svoje ljudske i profesionalne svetonazore ne zadržava nikad za sebe. Ona je naprosto bila osoba koja je imala potrebu da sve ono što je profesija i ljudskost i prijateljstvo podeli nesebično. Ostao sam uskraćen za nenadoknadivo, kazao je Ilić.