Milorad Doderović Doder je bio jedinstven i “sav novinar”, zbog čega je, valjda, tokom profesionalne karijere bio i hvaljen i nagrađivan, ali i napadan, kažnjavan i zabranjivan, rečeno je između ostalog na komemoraciji povodom njegove smrti, koju je organizovalo Udruženje novinara Srbije.
Samo dva dana ranije emitovao je svoj poslednji intervju na SBS radiju. Iako se nije osećao dobro, obavio je i taj poslednji novinarski zadatak kao da je sve u najboljem redu. Urednici SBS radija su, uostalom, više puta umeli da kažu da je radio i kada je bio na godišnjem odmoru ili u bolničkom krevetu.
– Imao sam ne samo divnog oca, već i divnog mentora, punog iskustva, od kojeg sam mogao da naučim dosta o novinarskom životu, problemima, preprekama, načinu na koji treba raditi… Moj otac je bio borac i žao mi je što neće videti da ću završiti master i krenuti njegovim putem. Znam da u početku nije bio srećan što sam se opredleo za ovu profesiju, jer, kako je govorio, novinari baveći se tuđim životima zaborave na svoj, ali znam i da je bio ponosan na mene- rekao je na komemoraciji Nikola Doderović, inače apsolvent novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Vladimir Radomirović, predsednik UNS-a, kazao je da je Doderović bio jedinstven i svestran novinar, koji je tu profesiju razumeo kao “borbu za istinu i za sve nas”. Bio je posvećen borbi za jačanje profesije i UNS-u.
– Nažalost, javnost u Srbiji nije u dovoljnoj meri upoznala Doderovićevo novinarstvo- on je i svojevoljno i voljom drugih bio proteran iz srpskog novinarstva- rekao je Radomirović.
Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović je dodao da se Doderović čitavog svog radnog veka dugog 42 godine borio da bude svoga pera gospodar.
Podsetio je da je govorio da su najgori tekstovi oni koji nikoga ničim ne iritiraju u bilo kom smislu. Tvrdoglavo je ostao dosledan takvom shvatanju, smatrajući da je novinar profesionalac samo ako je spreman da svojom doslednošću ugrožava i svoj opstanak u redakciji, kazao je.
– Ostaće zapamćen kao posebna ličnost u niškom i srpskom novinarstvu: radio je u provladinim ali i opozicionim medijima, jednako dobro pravio je intervjue u novinama i na televiziji, bio je ratni reporter i mirotvorac, bio je Srbin i jugonostalgičar, član i funkcioner Udruženja novinara Srbije i pobornik ujedinjenja dva najznačajnija srpska novinarska udruženja, UNS-a i NUNS-a- rekao je on.
Brajović je dodao da je novinarstvo bilo Doderovićev život i strast, a da je umeo da kaže: pustio bih ja novinarstvo, ali neće ono mene. Pamtiće ga kao „borca protiv zla i nepravde, istinoljubivog i pravednog“.
Zorica Miladinović, dopisnica dnevnog lista Danas, sa kojoj je Doderović uradio svoj poslednji intervju za SBS radio, kazala je da su ga prijatelji i kolege voleli zbog njegove brze misli, osobene emotivnosti, druželjubivosti, elokvencije, šarma i duhovitosti.
– Ne bih govorila istinu kada bih rekla da u našem višedecenijskom prijateljstvu nije bilo i polemika, pa i onih koje su vezane za novinarsku profesiju. On je radio u različitim medijima- i državnim i privatnim, i provladinim i nevladinim, a ja sve vreme u privatnim i nevladinim. I mada sam imala primedbi da u nekim profesionalnim fazama nije bio u potrebnoj meri kritičan prema negativnim pojavama u društvu, potpuno sam sigurna u nekoliko stvari: Bio je “sav novinar”. Imao je novinarski nerv. Imao je novinarsku petlju. Imao je ispravan sistem vrednosti. Kad je imao prilike i mogućnosti prozivao je moćnike, a kad god je mogao svojim tekstovima je pomagao slabijima- rekla je ona.
Doderović je za SBS radio izveštavao četvrt veka i uživao veliko poverenje slušalaca. Na početku profesionalne karijere, započete 1978, radio je u omladinskim listovima širom bivše Jugoslavije- Zbivanjima i Grafitu iz Niša, srpskom NON-u, jugoslovenskoj Mladosti, riječkom Valu i zagrebačkom Poletu.
Dvanaest godina je radio u Narodnim novinama, osam godina je bio šef dopisništva Glasa javnosti i Kurira. U više navrata je saradjivao sa Radio televizijom Srbije, Niškom televizijom, Televizijom Zona, časopisima Ekonomist i Kapital. Napisao je šest publicističkih knjiga o novinarstvu i jedan roman, “Hodžina kći”.
Jedan je od osnivača Medijskog pokreta otpora, koji je javno kritikovao takozvani „Vučićev“ Zakon o javnom informisanju (1998), zalažući se za nezavisno novinarstvo i medijske slobode. Učestvovao je u izboru Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš, sa kojim je sarađivao u monitoringu niških konkursa za sufinansiranje medijskih projekata od javnog značaja.
Dobitnik je niza novinarskih i društvenih priznanja, među kojima je SBS-ova nagrada za izuzetna novinarska dostignuća, Svetosavski pečat na niškom sajmu knjiga i zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za bogat novinarski rad i doprinos kulturi.
Rođen je 1953. godine u selu Marovac, u opštini Medveđa, za koje je bio veoma vezan.
Milorad Doderović će biti sahranjen sutra u 15 i 30 časova na Novom groblju u Nišu.
Saradnici
Predsednica i članovi Izvršnog odbora UNS- a Dragana Pejović, Zoran Šaponjić i Slobodan Ćirić, koji su blisko sarađivali sa Doderovićem, kazali su da je bio “novinar sa ogromnim uskustvom a večito mlad duhom”, “glas razuma”, “novinar koji je majstorski koristio lepu ironiju”, “beskrompomisan i hrabar”, “human čovek koji je uvek brinuo kako su kolege”.
“Sačuvaćemo sećanje”
Predsednik UNS-a Radomirović je kazao da će se UNS i on lično potruditi da “sačuvaju sećanje” na Doderovića, dodajući da je to “zavet”. On je obećao pomoć UNS-a porodici, kao i Doderovićevom sinu Nikoli u vezi sa njegovim studiranjem i radom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.