Manjinske zajednice na Kosovu i Metohiji, kao i u Srbiji suočavaju se sa istim problemima kršenja osnovnih ljudskih prava, iako su ona zagarantovana Ustavom i zakonima. Najugroženija prava manjina na Kosovu i Metohiji su pravo na slobodu kretanja, obrazovanje i povratak, kao i pravo na slobodnu upotrebu maternjeg jezika, istaknuto je na konferenciji mladih Kosova i Srbije, koja je okupila 100 društveno-politički aktivnih mladih osoba Kosova i Srbije, s ciljem da se pokaže da je konstruktivan dijalog Beograda i Prištine moguć i neophodan. Konferenciju je organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava.
Dragana Stanić, predstavnica Kosovske strateško akcione mreže, istakla je da je pravo na slobodu kretanja na Kosovu i Metohiji veoma ograničeno, posebno u ruralnim krajevima, gde se ljudi samostalno kreću, samo na sopstveni rizik.
– To se dešava i Srbima i Albancima. U sredinama gde žive Srbi i ostali nealbanci na Kosovu i Metohiji postoje dve vlasti, što dodatno otežava situaciju. Bez neke razlike, obe vlasti krše ljudska prava. Kosovski zakoni i Ustav sve lepo regulišu, ali je u praksi mnogo drugačije, naglasila je Stanićeva. Prema njenim rečima korupcija na najnižim nivoima vlasti postala je „legitimno sredstvo za ostvarivanje određenih ciljeva“.
Kao pozitivan primer ostvarivanja manjinskih prava, ona je navela Kosovsku Kamenicu, u kojoj zajedno živi i radi veliki broj Srba i Albanaca i gde sve manjine mogu ostvariti prava na maternjem jeziku.
Šef kabineta predsednika opštine Bujanovac Enis Saljihu, kaže da je najveći problem sa kojim se suočavaju pripadnici albanske manjine u Srbiji predstavlja nepriznavanje diploma sa Univerziteta u Prištini, zbog čega se veliki broj Albanaca opredeljuje da nakon školovanja posao potraži u nekim od evropskih zemalja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
