Održana konferencija o reformi pravosuđa: Ustav izmenjen, zakoni usvojeni, sad treba primeniti napisano

Ministarka pravde Maja Popović naglasila je da će izmene Ustava omogućiti građanima da brzo i efikasno ostvare svoja prava pred pravosuđem koje je lišeno političkog uticaja.

– Pred nama se nalazi ozbiljan rad u vidu donošenja više od 20 podzakonskih akata neophodnih za primenu nedavno usvojenih zakona, precizirala je Popović dodajući da je ključni korak u ostvarivanju pozitivnih efekata reforme jačanje uloga pravosudnih saveta – Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Emanuel Žiofre, ambasador EU u Srbiji, istakao je da usvajanje ustavnih amandmana i pravosudnih zakona predstavlja važan korak u evropskim integracijama.

– Ima još puno toga da se uradi i ključno pitanje ostaje implementacija. Takođe, neophodna je promena društvene i političke klime kako bi reforma postala opipljiva, naveo je Žiofre, napominjući da će EU donirati 27 miliona evra budžetske podrške za primenu reformi.

Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda svoj govor usmerila je ka nosiocima sudijskih funkcija koji su u velikom broju bili prisutni u hotelu Hajat gde se održavala konferencija.

– Sudska vlast dobila je značajan osnov za jačanje svoje nezvisnosti, a primena zakona je od ključnog značaja. Podsetiću nosioce sudske vlasti da nosimo ogroman teret odgovoronosti. Mi smo sada odgovorni za izbor nosilaca sudijske funkcije i od nas zavisi jačanje poverenja u sudsku vlast. Ako ostanemo istrajni, ustavne promene ostvariće svoju svrhu, poručila je Vasović.

Tužilačku organizaciju na skupu je predstavljao zamenik Republičkog javnog tužioca Branko Stamenković. Svoj govor, počeo je konstatacijom da je reforma pravosuđa od izuzetnog značaja za razvoj društva, ali i za pristup Srbije Evropskoj uniji.

– Pravosudna reforma se ne završava ovde. Na svima nama je da reforme sprovedemo u praksi, kazao je Stamenković.

Podsetimo, početkom prošle godine usvojene su izmene ustava u oblasti pravosuđa, a nedavno je usvojeno i pet pravosudnih zakona koji preciziraju navedene izmene.

Među najvažnijim promenama je da se izbor sudija i tužilaca izmešta iz parlamenta i daje u nadležnost pravosudnim savetima – Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva.

Zakonom je izmenjen i sastav Visokog saveta sudstva koji će ubuduće činiti predsednik Vrhovnog suda, šest sudija koje biraju kolege i četiri istaknuta pravnika koji se biraju u parlamentu. Osim izbora sudija, VSS bira i predsednike sudova, uključujući i Vrhovni sud, kao i sudije porotnike. Odluke u VSS-u će, za najveći broj pitanja, biti donošenje većinom glasova.

Što se tiče tužilaštva, najvažnije zakonske izmene odnose se na jačanje samostalnosti zamenika tužilaca. Ubuduće će se zamenici tužilaca zvati javni tužioci, dok će “šefovi” tužilaštva nositi funkciju glavnih tužilaca. I iako je zadržana mogućnost davanja obaveznih uputstava od strane hijerarhijski viših tužilaca, zakonom je definisano da ona mora da bude u pismenom obliku, ali i da postupajući tužilac ima mogućnost da se žali Visokom savetu tužilaštva (VST).

Takođe je ostavljena mogućnost upućivanja tužilaca u drugo tužilaštvo, ali je definisano da je potrebna pismena saglasnost tužioca, te da upućivanje ne može da traje duže od tri godine.

VST će imati jedanaest članova a činiće ga pet tužilaca koje biraju kolege, četiri istaknuta pravnika koje bira skupština, Vrhovni tužilac i ministar pravde.

Izmene ustava i usvajanje pratećih zakona obaveza je koju je Srbija preuzela na sebe u sklopu pregovaračkog poglavlja 23 u procesu pristupanja Evropskoj uniji.