Održana tribina "Poslednji čin Jugoslavije - 30 godina kasnije" 1Foto: Muzej Jugoslavije

Završetkom Hladnog rata, Jugoslavija je izgubila važnost za Zapad, ali je nastavljena podrška nastavku njenog postojanja, doduše, uglavnom deklarativna, rečeno je večeras tokom panel diskusije „Poslednji čin Jugoslavije – 30 godina kasnije.

Pouke za Evropu danas“, organizovane povodom tri decenije od ostavke saveznog premijera Ante Markovića.

Istoričar Josip Glaurdić izjavio je da na Zapadu nije postojala volja da vojno inteveniše, kao što je učinio u Iraku, niti da Markovićevu vladu podrži finansijskom injekcijom.

Markoviću je upućivana podrška, ali su svi akteri u Jugoslaviji videli da je ona samo pro forme, konstatovao je Glaurdić.

Prema njegovim rečima, na Zapadu je aparat tadašnjeg srpskog lidera Slobodana Miloševića dugo smatran zaštitnikom jugoslovenskih interesa, što se promenilo kada je došlo do krvi i nasilja.

Sociolog Jovo Bakić je izjavio da je Milošević imao podršku Zapada kada se pojavio na političkoj sceni, jer je Jugoslavija još bila potrebna, pošto je Berlinski zid tek trebalo da bude srušen.

Padom Berrlinskog zida se pozicija Miloševića promenila, ali je on nastavio da se ponaša na isti način. Nijedna velika sila nije imala interes za očuvanje Jugoslavije, ocenio je Bakić.

On je rekao da je Milošević od prvog dana napadao Markovića, kao i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i slovenačko rukovodstvo.

Marković je bio iskren čovek, koji je mislio da će ljudi, racionalno razmišljajući, shvatiti da im je Jugoslavija u interesu, gde je pogrešio, izjavio je Bakić.

Istoričar Tvrtko Jakovina je rekao da je Marković dolaskom na premijersku funkciju doneo neverovatan optimizam, uz beskrajnu veru da će ekonomija preokrenuti stanje u Jugoslaviji, ali da se nije razumeo u finese političkog života, uz preveliku veru u neke dogovore sa vojskom.

Jakovina je izjavio da je Jugoslavija imala razvijenu diplomatiju, koja je počela da se raspada po nacionalnim ključevima.

Etnolog Ivan Čolović je naveo da se krajem osamdesetih godina u Srbiji tvrdilo da narod može da se izjašnjava o raznim temama, za šta mu nisu potrebni posrednici kao što su parlament ili partije, pa će „i Ustav narod da napiše“.

Na tome se temelji i populistički i autoritarni režim predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kojem nije potrebna provera narodne volje. Jer, Vučić kada govori o Srbima, govori o sebi, rekao je Čolović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari