Odšteta za nestalu bebu 10.000 evra

Pomenutim predlogom zakona predviđa se procedura i nadležnost za istražne radnje kao i postupak za dodelu novčane naknade roditeljima za koje se utvrdi da su oštećeni. Takođe, predviđeno je da se roditeljima nestale bebe, ukoliko se utvrdi kroz sudski postupak da je nestala, isplati suma od 10.000 evra, odnosno 1.200.000 dinara. Procenjuje se da je takvih slučajeva u Srbiji od 1970. godine bilo oko 700.

Stručnjaci koji su se bavili ovim problemom i predstavnici roditelja saglasni su u stavu da ovakav zakon neće roditeljima pojednostaviti otkrivanje istine o njihovoj deci već donosi samo mogućnost za materijalno obeštećenje.

Ana Janković iz Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom – objašnjava za Danas da su već čuli veliki broj komentara da ima nelogičnosti u zakonu, kao i da postoje primedbe na neadekvatnost postupka predviđenog za saznavanje činjenica o nestalim bebama. Oni su te primedbe više puta upućivali radnoj grupi koja je sačinila nacrt zakona, ali ništa od njihovih predloga nije usvojeno.

– Taj nacrt zakona je krajnje neadekvatan. Država je to shvatila po smislu – mi ćemo doneti zakon i tako smo mi završili sve naše obaveze. A to zaista nije rešenje. Glavna zamerka nam je što procedurom koja je predložena neće doći do rasvetljavanja slučajeva – od početka apelujemo na tu glavnu činjenicu. Ako vi zakonom predvidite postupak za utvrđivanje činjenica o ovoj deci koji nije adekvatan i koji to isto neće omogućiti, onda je bespredmetno govoriti o daljim nedostacima tog zakona, kojih je zaista mnogo. Zakon je, imam utisak, pravljen sa idejom „mi ćemo isplatiti neke pare tim nekim roditeljima, a da li ćemo saznati šta im se sa decom desilo to možda u nekom slučaju hoćemo“ – objašnjava Janković.

Predstavnica udruženja roditelja nestalih beba „Beogradska grupa roditelja“ Mirjana Novokmet navodi da su nezadovoljni ovim zakonom zato što on nalaže vođenje parničnih i vanparničnih postupaka dok su roditelji želeli samo istragu sa širim ovlašćenjima koju smatraju da ovim zakonom neće dobiti. „Generalno nacrt zakona nijednog roditelja neće dovesti do istine nego se priča o nekim nadoknadama koje nama uopšte nisu bitne. Fokusirali su se upravo na nadoknadu, a ne na dobru istragu i pronalaženje dece – da li mrtve ili žive. To je osnov zahteva roditelja“, istakla je Novokmet.

Nacrtom zakona određuje se da je za ove postupke nadležan viši sud na teritoriji porodilišta ili prebivališta roditelja koji pokreću spor. Sve istražne radnje vršiće policajci posebno obučeni za to. Predlog za pokretanje postupka moći će da podnese roditelj (ili brat, sestra, baba, ili deda) koji se do septembra 2013. godine već obraćao nadležnim organima sa sumnjom da je njegovo dete nestalo iz porodilišta.

Pri razrešenju sporova sud može da dodeli roditeljima novčanu naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na porodični život ukoliko se utvrdi da ima osnova za to. Ona se određuje po slobodnoj proceni suda u maksimalnom iznosu od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.

Svi troškovi za sprovođenje ovog zakona izdvajaće se iz budžeta Republike tokom 2017. i 2018. godine. U te svrhe predviđeno je izdvajanje ukupno 876 miliona dinara, od čega 70 miliona za pokriće troškova postupka i ostatak od 806 miliona za isplatu odštete. Predlagač zakona je ovu sumu formirao sa podacima da se u periodu od 1970. godine do 2013. državnim organima obraćalo do 650 roditelja sa sumnjom da su im deca nestala iz porodilišta.

Predlog zakona donet je pod pritiskom Evropskog suda za ljudska prava i Saveta Evrope a Srbija ima rok da ga usvoji do kraja godine. Međutim, u preporuci Saveta Evrope navodi se da proces treba da nadzire nezavisno telo sa odgovarajućim ovlašćenjima, kako bi se dobili verodostojni odgovori o sudbini svakog deteta, što ovim zakonom nije predviđeno. I Beogradska grupa roditelja to vidi kao jedan od njegovih glavnih nedostataka.

– Sam nacrt zakona ispunjava formalno a ne suštinski obavezu Srbije prema presudi Evropskog suda. Tu smo preskočili da imaju pravo i deca da podnesu tužbu. Treba nam samo dobra istraga, sa širim ovlašćenjima, uz kontrolu nezavisnog tela – to je vrlo bitno, što i presuda govori – da se stvori mehanizam ali da ga kontroliše nezavisno telo. Recite mi ko će da kontroliše sudstvo kod nas? Znači već ne poštujemo presudu Evropskog suda, nema nezavisnog tela koje će vršiti kontrolu – naglasila je Novokmet. Zbog ovih propusta, Beogradska grupa roditelja zalaže se da se ovaj nacrt povuče iz skupštinske procedure. Pisma sa tim zahtevom i obrazloženjem su uputili poslaničkim grupama i sada se čeka njihova odluka. Uz to, treba sačekati i mišljenje zaštitnika građana Saše Jankovića, koji je za Danas rekao da za sada ne može da komentariše zakon dok ne objavi zvanični stav.

Presuda Evropskog suda za ljudska prava

U martu 2013. godine Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu u predmetu Jovanović protiv Srbije kojom se državi nalaže da pronađe model i pravno rešenje za rasvetljavanje više stotina slučajeva nestanaka dece iz porodilišta. Rok za izvršenje presude prvobitno je bio 9. oktobar 2014. godine. Ovom presudom je utvrđeno da je Republika Srbija povredila pravo na privatnost i porodični život Zorice Jovanović jer nije preduzela istražne radnje kojima bi utvrdila šta se desilo sa njenim sinom koji je pre 30 godina proglašen mrtvim u porodilištu. Sud u Strazburu je obavezao Srbiju da isplati oštećenoj naknadu od 10.000 evra, da plati troškove sudskog postupka i utvrdi šta se sa njenim detetom desilo.