Oduševljenje linijom Karlobag – Virovitica

Zaštićeni svedok sa pseudonimom VS 002 je u septembru 1991. godine osetio „patriotski pritisak“ da ode u Vukovar i bori se protiv „pobunjenih Hrvata“. Svedočeći na suđenju Vojislavu Šešelju rekao je da je – „kao i ostali Srbi iz Hrvatske“ – bio „oduševljen granicom na liniji Karlobag-Karlovac-Virovitica“, za koju je čuo od Šešelja i drugih. Pošto mu je kuća bila u Vukovaru, dodao je, smatrao je „logičnim da kao Srbin teži da to bude Srbija“.
Svedok je postao dobrovoljac između 20. i 25. septembra 1991. godine. U Vukovar je otišao u sastavu Prve gardijske brigade, a posle dvadesetak dana se priključio Teritorijalnoj odbrani Vukovara. Početkom oktobra borbe su, po njegovom mišljenju, „bile praktično već završene“, hrvatski branioci „nisu pružali neki otpor“, ali je JNA i dalje „non-stop granatirala grad.“
Svedok nije umeo da objasni zašto je grad granatiran ako nije bilo otpora i zašto JNA nije ušla u Vukovar pošto je odbrana razbijena. „To je stvar politike“, rekao je VS 002. Među vojnicima Gardijske brigade i srpskim dobrovoljcima, rekao je svedok, kružile su „vrlo nezgodne priče“ o stravičnim zločinima koje su počinili Hrvati: o trudnoj Srpkinji koja je razapeta na tarabi i rasporena; starijoj ženi koja je mlade vojnike pozvala na kafu i onda ih raznela ručnom bombom, o babi koja je sa nekog tornja pucala na vojsku i slično.
Svedok pretpostavlja da su iza tih priča stajali oni koji su „zaduženi za moral vojske“ i kaže da su zbog takvih priča vojnici bili „spremniji da pucaju“, odnosno postali „lakši na obaraču“. Svedok je, zatim, govorio o strukturi Teritorijalne odbrane Vukovara i identifikovao njene zapovednike: Miroljuba Vujovića, Dušana Jakšića, Stanka Vujanovića, Milana Lančužanina „Kamenog“, Miroslava Đankovića zvanog „Đani“ kao i više pripadnika TO za neke od kojih je, na samom kraju rasprave, rekao da ih je „video na Ovčari 20. novembra 1991“. Očekuje se da će u današnjem nastavku svedočenja VS 002 opširnije opisati koga je i šta je 20. novembra 1991. video na Ovčari, gde su prema optužnici pripadnici TO i dobrovoljci iz Srbije po kratkom postupku pogubili oko 260 ljudi odvedenih tog dana iz vukovarske bolnice.
Zbog činjenice da je svedok bio na Ovčari u vreme zločina tužioci su ga na početku pripremnog intervjua upozorili da bi mogao da bude osumnjičen i ponudili mu da razgovor vode u prisustvu advokata. Svedok je to odbio, a Šešelj je optužio tužilaštvo za „flagrantno zastrašivanje svedoka“. Sudije su odbacile prigovor ukazujući da je tužilaštvo bilo dužno da upozori svedoka na potencijalni status osumnjičenog.