Odustajanje od školovanja nije samo problem škole

Odustajanje od školovanja ne može da bude problem samo škole. Pored roditelja, svaka strategija za smanjenje osipanja učenika iz obrazovnog sistema mora da uključi i lokalnu zajednicu, rečeno je juče na konferenciji, organizovanoj u okviru projekta „Mehanizmi za sprečavanje osipanja učenika romske nacionalnosti iz obrazovnog sistema“. Projekat sprovodi Centar za socijalnu politiku, a finansira ga Evropska unija. Na skupu su izneti podaci da je svega šest odsto dece iz romskih naselja uključeno u predškolsko obrazovanje, a 12 odsto ima pristup dečjim knjigama. Oko 87 odsto Roma ima završenu osnovnu školu ili niže obrazovanje od toga, a tek jedan odsto poseduje diplomu više škole ili fakulteta.

– Moramo da dođemo do svakog deteta i da ga uključimo u obrazovni sistem i u tom smislu je uloga lokalne zajednice veoma važna. Još uvek imamo decu koja se sa osam, devet ili 10 godina prvi put pojavljuju u obrazovanju – ocenila je Gordana Cvetković iz Ministarstva prosvete, napominjući da je u okviru drugog projekta razvijen instrument za škole za brzo prepoznavanje rizika od napuštanja obrazovnog sistema i faktora koji do toga dovode.

Ona je najavila da će Ministarstvo prosvete angažovati još 50 pedagoških asistenata kao vid podrške učenicima romske nacionalnosti, kao i da će biti povećan broj stipendija tim đacima. Sem toga, iz zajma Svetske banke finansira se projekat „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“ zahvaljujući kome će u predškolskim ustanovama biti obezbeđeno 17.000 dodatnih mesta. Taj projekat predviđa i druge vidove podrške deci i porodicama iz osetljivih društvenih grupa.

Objašnjavajući ulogu lokalne zajednice u sprečavanju osipanja učenika, direktor Centra za socijalnu politiku Žarko Šunderić kaže da bi u svakoj lokalnoj samoupravi trebalo formirati telo koje će se baviti ovim problemom, a čiji je prevashodni zadatak prikupljanje podataka od nadležnih institucija.

– Kada imate podatke, možete da reagujete. Možete da osmišljavate posebne programe podrške učenicima koji su u riziku od napuštanja obrazovnog sistema, bilo kroz obezbeđivanje stipendija, prevoza do škole… Svaka opština ima novac namenjen društvenom razvoju koji se često troši na neke druge stvari, a on može da bude usmeren na sprečavanje osipanja učenika. Mnoga rešenja već postoje u zakonima, ali se ona ne primenjuju u praksi – kaže Šunderić.

On navodi primer uspešnih lokalnih samouprava poput Šapca u kojem je obuhvat predškolskim obrazovanjem izuzetno visok, uključujući i decu iz romskih porodica. Drugi primer je Valjevo, gde opština stipendira sve romske učenike koji pohađaju srednju školu.