Odvikli smo se jedni od drugih

Pravi, živi nastup, ništa preko interneta, u sali Amerikana Doma omladine Beograda.

Čovek teško može da poveruje da u pitanju nije san, od čiste želje da ponovo gledamo koncerte uživo – ali zaista nije, kako može da posvedoči još nekoliko desetina posetilaca, bezbedno udaljenih.

Juče je otvoren 36. Beogradski džez festival.

Kako je uopšte došlo do njega ove godine?

Beogradski džez festival postoji u programu velikih gradskih manifestacija, svakog oktobra – kad smo dobili od Gradskog sekretarijata za kulturu novu sugestiju da ga uradimo u decembru, sa manjim budžetom, nismo ni slutili koliko će to biti teško u okolnostima pandemije, mada je odmah bilo jasno da ćemo morati da se borimo za svaki bend.

Pre svega, nije bilo lako odgovoriti na pitanje programskog koncepta, u jednoj godini u kojoj je sve što se tiče koncerata stalo, širom sveta.

Ono što je brzo postalo jasno jeste da je izuzetno važno da sačuvamo oblik događaja, makar u malom.

Brzo smo shvatili da pravila i protokoli po kojima se bezbedno rade koncertni događaji moraju biti fluidna, u skladu sa situacijom.

Tako smo prvo objavili početak koncerata u uobičajeno vreme – 19 i 21 sat, pa potom morali da ih pomerimo na 14 i 15, da bi stigli da ih završimo do 17, u skladu sa novodonetim merama.

Avionske karte su se kupovale u poslednji trenutak, kad je bilo sigurno da se let neće otkazati.

Hotelski smeštaj je lako bilo naći, jer je većina soba u gradu trenutno prazna, ali restorani su se pozatvarali, bar kad su u pitanju večernji termini.

Spisak ovakvih neregularnih situacija i prepreka na koje smo nalazili se samo umnožavao kako se u novembru kod nas ubrzano pogoršavala epidemiološka situacija, zaoštravajući pitanje zdravstvene bezbednosti učesnika, publike i organizacionog tima.

Kad ga je u sredu 16. decembra otvorio projekat Nenad Vasilić Bass & Strings, bilo smo jednostavno srećni što se u Velikoj Sali DOB ponovo čuo džez, uprkos svemu.

Drugi dan festivala, evo, obeležavaju odlični savremeni džez koncerti, više nego dostojni renomea BDŽF i njegove ideje održavanja kontakta sa značajnim sadašnjim umetničkim tokovima.

Prvo nas oduševljava Ivan Radivojević sa svojim mladim kvartetom, prepunim energije, groovea, smelih duvača i acid gitare, da ne poveruješ da kod nas postoje takvi talenti sa jedinstvenom vizijom.

Potom imamo priliku da čujemo trombonistu Filippa Vignata i njegov začudni trio, koji nastavlja tradiciju sjajnih originalnih italijanskih sastava što sa lakoćom ruše granice stereotipa, kreirajući uzbudljive nove muzičke svetove.

Zorica Kojić je stroga muzička kritičarka, od obnavljanja prati naš festival, i tvrdi da je ovo izuzetan dan.

Ne mogu da ne verujem sopstvenoj ženi, znam da me nikad ne štedi.

U susretu sa zahvalnim Vignatom kasnije shvatam da njegov sastav dva meseca nije nigde svirao.

Strašno je teško održati veru u smisao sopstvenog rada pod ovim okolnostima, i koliko god bili čvrsti, na ivici smo besmisla, kad je u pitanju muzička delatnost, to svi znamo.

Zato smo potrebni jedni drugima, i BDŽF se odjednom ukazuje kao plamičak u mrklom mraku.

Petak, 18. decembar

Mladi talenti su u fokusu danas, pre svega postava Gorica and The Grooveheadz, sa autorskom muzikom Gorice Šutić nošenom pre svega jasnim vokalima, i divnom ambicioznošću da osvoji svet.

Tek završena studentkinja FMU, Gorica je u sredu s pravom otvarala naš festival, kao prva dama kojoj je pripala ta čast, uz Lazara Tošića (80), našeg poznatog bubnjara-veterana scene.

O jedinom odlaganju nastupa kog smo imali, sve je već rečeno – Avishai Cohen je lično cele ove godine želeo da dođe u Beograd sa svojim triom i sam nas kontaktirao, ali ovaj put su bili jači novi izraelski propisi koji zahtevaju da se svaki putnik iz zemlje u crvenoj zoni po povratku izoluje na dve nedelje, bez obzira na negativan test. To nas je vrlo drastično podsetilo na naše trenutno mesto u svetu, te da radimo muzički događaj – u crvenoj zoni.

Subota, 19. decembar

Sveti Nikola je ozbiljna slava, pa je umesto koncerata, koje za danas nismo predvideli, glavni događaj dana to što iz Skoplja stiže Vlatko Stefanovski, a iz Zagreba Matija Dedić, obojica kolima – još jedna specifičnost rada u ovim uslovima, jeste to što smo sve morali da zamolimo da dođu dan ranije, zbog mogućih nepredviđenih teškoća na putu. Proba se odvija na uvek ugodnom Kolarcu, i odmah se vidi sreća ispod maski ova dva velika regionalna imena.

Oduševljenje je opipljivo, jer se prepoznaju kao muzički prijatelji koji su se nekoliko godina tražli, pre nego što su se našli – zahvaljujući tome što im je naš festival omogućio da naprave projekat o kome su sanjali.

Kad su iz prve, sa neprepričljivom elegancijom, odsvirali legendarni hit Leb i sol – Čuvam noć od budnih, iz čista mira sam zapljeskao, jer je svima bilo prosto lepo. Obično se na ovakvim probama ne raduje bučno, ali me je posle dugog strahovanja, konačno preplavilo osećanje da će sve biti u redu.

Nedelja, 20. decembar

Premijerni koncert Vlatka Stefanovskog i Matije Dedića – veliki je uspeh.

Ne samo da je podvig to što su došli, nego je heroj i naša publika, koja se odzvala u dnevnom terminu u kome nije sanjala da će ikad gledati nastupe.

Mislim da su svi osetili kako su pesme Vlatka i Arsena Dedića posebno odgovarale ovom trenutku svojim elegičnim tonom i vanvremenskim kvalitetom – klasici i proverene vrednosti su nam potrebniji nego ikad, baš sad, dok se sve ljulja.

Zbog obaveza oko organizovanja njihovog nastupa u Kombank dvorani, propuštam austrijski projekat Ulrich Drechsler Liminal Zone Azure u DOB, ali susreli smo se već tog pre podneva – znamo se već neko vreme, i siguran sam da Uli ne preteruje kad kaže da mu je ovo jedan od najvažnijih nastupa u životu.

Kasnije čujem da je njegov jazz-downtempo-trip hop iskreno oduševio beogradsku publiku, večno u potrazi za autentičnim coolomv.

Ponedeljak, 21. decembar

Poslednji dan festivala u potpunosti je rezervisan za legende srpske džez scene i njihove sadašnje sastave: tokom dva sata, smenjuju se na bini Lazar Tošić, Vlada Maričić i Jova Maljoković, nastupajući sa razumljivom povišenom emocijom – samim svojim prisustvom stavljaju tačku na jedno neočekivano, a po svemu uspelo dešavanje.

Backstage pruža kratku šansa za druženje starih poznanika koji se nisu videli mesecima i razmenu par rečenica o ovom izazovu koji nas okružuje, a na koji ni najstariji nisu bili spremni.

Utorak, 22. decembar

Na redu je sastanak kolektiva Doma omladine Beograda, i direktor Nenad Dragović se zahvaljuje od srca svima, jer svi i jesu doprineli besprekornoj organizaciji – od članova najužeg tima, do najmlađeg volontera.

Još jednom se pokazalo da teške okolnosti često čine ljude snažnim i dobrim jednim prema drugima.

Svi su uradili svoj deo posla sa posebnom inspiracijom, dokazujući na delu profesionalni karakter očvrsnuo u hiljadama malih i velikih dešavanja koje smo kao kuća priredili proteklih godina.

Čemu bi uostalom i služio ovakav kulturni centar u centru grada, ukoliko ne da se izbori za to da se stalno nešto dešava, tako da tokom cele ove godine nismo stali, bez obzira na sve, a organizovanjem međunarodnog muzičkog festivala samo smo nastavili svoju misiju…

Jedino što je neobično jeste to što smo ove nedelje bili jedini evropski džez festival koji je uopšte održan – to je sad istorijska činjenica.

Takođe smo jedan od sasvim malog broja od hiljada i hiljada nekada postojećih, a sada prinudno uspavanih festivala, koji je uspeo da bude priređen tokom 2020, u formi pravih koncerata.

Kao da smo na nekom ostrvu, koga zapljuskuje totalna neizvesnost.

Sreda, 23. decembar

Popodne. Sam, konačno. Posle dosta vremena.

U tišini sve postaje jasnije, pa je i meni očigledno da sam posle tačno 30 godina organizovanja koncerata, upravo radio dosad najneobičniji muzički događaj u karijeri.

Sad tek u punoj meri znam i zašto je tako neobičan: odvikli smo se jedni od drugih.

A tako ne ide.

To je dovoljno jak razlog zašto je festival morao da se održi na ovaj način, bez ijednog prenosa na varljivom internetu – bar da probamo ponovo da budemo stvarno zajedno. Čuvajući jedni druge.

Autor je programski menadžer Beogradskog džez festivala i odgovorni urednik Doma omladine Beograda