Priča je poučna taman toliko koliko je i stara.
Bio jednom jedan diktator koji se dosađivao i jednog dana odluči da podanicima zabrani da više u kuće ulaze na vrata, već moraju samo kroz prozore.
Pristane na to plebs, zazidaju vrata i nastave život po novim pravilima. Dosađujući se ponovo diktator zabrani i ulazak kroz prozor i naredi da se ubuduće ima ulaziti kroz odžak. Narod i to prihvati bez pogovora, prođe tako neko vreme, i zastadoše dvojica na ulici, te jedan tiho reče drugom: Sećaš se kako je bilo super kad smo ulazili kroz prozor.
Pamćenje plebsa, na ovom prostoru nekako posebno, nekad se merilo godinama, davno je prešlo na mesečno, a trend je da počne da se meri časovnikom. I ovde, naravno, nikom ne bi palo na pamet da se priseti kako je bilo i na vrata ulaziti, ovde je „kokošiji“ mentalitet, da se slabo vidi i rano leže, a još slabije pamti postao istovremeno i odbrambeni mehanizam, i putokaz za „uspeh“ u životu.
U tužnoj priči o „izborima“ u Olimpijskom komitetu Srbije već tamo u januaru kad budu izvrnuli Statut naopako, a posebno u februaru kad „demokratski“ budu izabrali za predsednika Božidara Maljkovića, niko se neće sećati a kamoli pominjati sve svinjarije koje su „u ime“ demokratičnosti napravljene u samo nekoliko dana decembra, sa sve nadasve kukavičkim „bojkotom“, navodno legitimnim metodom borbe.
Odbrana ćutanjem o Statutu čiji deo o uslovima za kandidaturu zaista ne valja traje već pet godina, oćutalo se o tome i na redovnoj skupštini OKS-a koja tim stvarima i služi. „Puna usta vode“ bila su i kad je otvoren kandidacioni ciklus, kroz zube su neki samo procedili imena Mitra Mrkele i Božidara Maljkovića, taman toliko da usta nisu pusta. Ćutke, bez da se iko javno oglasio, 26 saveza podržala su kandidaturu Ivana Todorova, ne želeći običnom svetu da objasne ko je on i čime zaslužuje da predstavlja nešto tako bitno kao što je srpska olimpijska familija. I onda opet nemušto, funjarski rekli bismo, ni dan pre te komemorativne skupštine niko da se oglasi, kaže nećemo doći jer smatramo da to i to ne valja, čak ni FSS koji je „pokrenuo“ akciju (sigurno ne Mrkele radi) nije pomenuo bojkot.
Mutavo će to biti do kraja, teško da će se čuti upitni glas – čime je to Boža Maljković zaslužio da predstavlja srpski sport, unatoč velikoj trenerskoj karijeri, taj čovek u srpskom sportu skoro pa i nije radio. Ko ga uopšte i to ovako beskrupulozno gura i zašto?
Pričaće se samo tiho u februaru: sećate se kako je super bilo kad smo ulazili kroz odžake.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
