Vlade država članica Evropske unije trebalo bi da prestanu da krivicu za ekonomske teškoće svaljuju na evro, već da svoja tržišta rada učine fleksibilnijim i zauzdaju budžetski deficit, saopštila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U svom godišnjem izveštaju OECD je poručila članicama evrozone da je na njima samima da zajedničku valutu učine uspešnom.
Vlade država članica Evropske unije trebalo bi da prestanu da krivicu za ekonomske teškoće svaljuju na evro, već da svoja tržišta rada učine fleksibilnijim i zauzdaju budžetski deficit, saopštila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U svom godišnjem izveštaju OECD je poručila članicama evrozone da je na njima samima da zajedničku valutu učine uspešnom.
Izveštajem su osporene tvrdnje da je evro u nekim državama uzrokovao slab ekonomski rast, istovremeno vezavši ruke vladama da reaguju na nepovoljna kretanja. „Slabi rezultati u ove dve oblasti u javnosti su često pripisivani jedinstvenoj valuti. Međutim, ove kritike su bez osnova“, navedeno je u izveštaju. „Ekonomski problemi pretežno su strukturalni; otuda bi prevashodni izazov za evrozonu trebalo da bude unapređenje rasta i elastičnosti jačanjem ekonomske fleksibilnosti“, smatraju u OECD.
Češki guverner kritikovao pravila za evrozonu
Prag – Guverner Češke narodne banke Zdenjek Tuma oštro je kritikovao kriterijume i pravila za prijem novih zemalja-članica u zonu evra. Tuma je kritike kriterijuma iz Mastrihta i sistema ERM-2 u kojem zemlje koje su ispunile uslove za uvođenje evra moraju da provedu bar dve godine, saopštio u tekstu u britanskom listu Fajnenšel tajms. Neki češki analitičari pridružili su mu se juče na stranicama češke štampe. „U vreme kada Evropska unija ima 27 članica, evro se uvodi pod istim uslovima kao kada je imala šest“, smatra guverner. „Zašto bi zemlje koje nameravaju da uvedu evro trebalo da se rukovode prosekom tri zemlje EU koje su najuspešnije u borbi protiv inflacije?“, pita Tuma. Češki guverner je takođe upozorio da je dvogodišnji period u sistemu vezanog kursa ERM-2 imao smisla kada se Evropa oslanjala uglavnom na čvrste kurseve vezane za nemačku marku. „Danas takav sistem za većinu zemalja EU gubi smisao, zbog toga što se monetarna politika u pojedinim zemljama različito sprovodi. Negde imaju fiksni kurs, a negde centralna banka određuje ciljnu inflaciju, kao što je u Češkoj“, naveo je Tuma.
Organizacija preporučuje prestonicama evrozone da olabave svoja pravila o zapošljavanju, osnaže fleksibilnost plata manjim korišćenjem kolektivnih ugovora, smanje restrikcije za kretanje radne snage i otvore tržišta usluga i finansija. Dalja liberalizacija, prema izveštaju, od suštinske je važnosti ne samo za pojedine ekonomije, već i za zajedničku valutu. „Neke države su fleksibilnije od drugih, jer zajednička monetarna politika za jedne je često povoljna, dok je za druge rigidna“, naveo je OECD.
Stoga bi, zaključili su stručnjaci organizacije, evro bio od veće koristi za sve ukoliko bi se pokrenule strukturalne reforme; ekonomije bi tako postale fleksibilnije i snažnije integrisane. Predsednik Francuske Žak Širak je, međutim, kritikovao Evropsku centralnu banku (ECB) jer „nije uspela da podstakne ekonomski rast“. Širak je osporio politiku deviznog kursa ECB, navodeći da „EU ne može biti jedini entitet u Evropi koji ne uzima u obzir bilo kakve ekonomske, industrijske, tržišne, ili instrumente monetarne politike“.
Vreme je, rekao je Širak, da se preispita spoj ekonomske suverenosti i politike deviznog kursa. Pre Širakovog, Evropska centralna banka bila je izložena nizu napada francuskih političara. Segolen Roajal i Nikola Sarkozi optužili su ECB da jednostranim usredsređivanjem na inflaciju koči ekonomski rast.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
