Oficir OVK: Mustafa bio komandant jedinice BIA, ali nije imao mandat da drži zatvorenike

Humolija je kao svedoka pozvalo tužilaštvo, ali se danas u sudnici čulo da će on biti i svedok Mustafine odbrane.

Mustafa (49) optužen je za ratne zločine nad šestoricom Albanaca u improvizovanom pritvoru jedinice BIA u Zlašu, u aprilu 1999.

Tokom unakrsnog ispitivanja, branilac Džulijus fon Bone (Julius) pitao je svedoka da li je znao da „Mustafa ima zatvorenike“.

„Jedinica BIA nije imala mandat da uhapsi bilo koga, operisala je uglavnom u gradu (Prištini) i skupljala informacije o srpskim snagama. Imala je i logistički zadatak da snabdeva bolnicu (u Zlašu)“, odgovorio je Humoli.

Odgovarajući na pitanja tužilaca, svedok je izjavio da je Mustafa odgovarao direktno komandi „operativne zone Lab“, odnosno komandantu Rustemu Mustafi (Rrustem) zvanom Remi i operativnom šefu Nusretu Ibišiju (Ibishi).

„Gerilska jedinica BIA“, po svedoku, upuštala se u borbu „samo ako je bila ugrožena“ u području Prištine, Obilića i Kosovog Polja, gde je delovala.

„Članovi te gerilske jedinice nisu mogli biti identifikovani bez odobrenja Mustafe, koga niko nije imao pravo da pita o operacijama“, naglasio je Humoli.

Svedok – koji je u „operativnoj zoni Lab“ bio zadužen za formiranje „brigada“ OVK i „uspostavljanje civilne vlasti“ – precizirao je da formacija BIA nije bila podređena „153. brigadi OVK“, čija je komanda bila u Zlašu.

Na pitanje branioca zašto su pripadnici Mustafine jedinice bili u Zlašu, svedok je odgovorio da su „tražili smeštaj jer su stalno bili pod pretnjom i morali su da se odmore“.

Dok ga je ispitivao tužilac Cezare Mihalčuk (Mihalczuk), Humoli je izjavio da se sa Mustafom sastajao „svakih desetak dana“ i da su u Zlašu organizovali evakuaciju ranjenika i civila pred ofanzivom srpskih snaga koja je počela 18. aprila 1999.

Na pitanje tužioca „šta je Mustafa radio“ u Zlašu, svedok je odgovorio da „ne zna“, dodajući potom da je lično Mustafa učestvovao u evakuaciji ranjenika.

Humoli je rekao da su, među brojnim izbeglicama, u Zlašu bili i njegova supruga i deca koji su „dan pre srpske ofanzive otišli u Prištinu“.

Svedok je kazao da Mustafu smatra „saborcem“ i „prijateljem“.

„Verujem da on nije kriv…Ali, ako optužbe budu potvrđene, on više neće biti moj prijatelj“, ogradio se Humoli.

Svedok je potvrdio da je, pošto je Mustafa, krajem septembra 2020., bio uhapšen, otišao kod njegove porodice i ponudio da bude svedok odbrane, iako nije znao za šta je on optužen.

Humoli u sudnici nije negirao i da je sud – čije je zvanično ime Specijalizovana veća Kosova – javno žigosao kao „nepravičan“, „rasistički“ i da ga je nazvao „Gvantanamom za OVK“.

„Ovaj sud je uspostavljen pod pritiskom srpskih prijatelja da zaustavi napredak Kosova“, rekao je svedok, tvrdeći da je sud mogao „bez problema da radi u Prištini“, gde je već suđeno drugim oficirima OVK.

Svedokov „politički pogled“ je, kako je rekao, da sud u Hagu „ne može doneti pravdu“.

„Kako se sud ophodi prema Albancima, taj moj stav je još čvršći“, naznačio je on.

Humoli je, istovremeno, tvrdio da „poštuje sud zato što poštuje institucije Kosova koje su ga stvorile“ i da se „zalaže za ukidanje suda u Skupštini Kosova“.

Humoli je poslednji svedok tužilaštva na haškom procesu Mustafi.

Tužilaštvo suda za zločine boraca OVK, u četiri tačke, Mustafu tereti za proizvoljno lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo Albanaca, koje je OVK smatrala „kolaborantima“, „špijunima“ ili pristalicama Ibrahima Rugove.

Jedan od šestorice pritvorenih Albanaca, po optužnici, preminuo je od posledica prebijanja i rana od hitaca iz vatrenog oružja, a ostali su bili pušteni sredinom aprila 1999.

Mustafu su 24. septembra 2020. u Prištini uhapsile snage Euleksa. Sutradan je Mustafa bio prebačen u Hag i od tada je u sudskom pritvoru.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, Mustafa je izjavio je da nije kriv.