Ogromna većina neželjenih efekata vakcina blaga i očekivana

– Važno je naglasiti dve stvari. Prvo, trenutno se analiziraju ekstremno retki neželjeni događaji (za AstraZenekinu vakcinu oni su vezani za tromboembolijska stanja) čija je učestalost reda veličine jedan u milion. Drugo, treba napraviti razliku između neželjenih događaja koji se zapažaju nakon primene vakcine i neželjenih efekata koji su posledica vakcine. Mi još uvek ne znamo da li su ekstremno retki neželjeni događaji koji su pratili AstraZenekinu vakcinu istovremeno i ekstremno retki neželjeni efekte te vakcine, odnosno da li su prijavljena tromboembolijska stanja posledica primene vakcine, ili je možda reč o sadejstvu i nekih drugih faktora, kaže Savić.

On naglašava da je bezbednosni profil svih vakcina koje su trenutno u upotrebi, kako kod nas tako i u svetu, takav da nesumnjivo „potvrđuje da korist od vakcine višestruko prevazilazi svaki mogući ili pretpostavljeni rizik“.

– Od početka se znalo da nijedna od vakcina koje se sada nalaze na tržištu ne može da se oceni kao apsolutno lišena neželjenih efekata, uključujući i ozbiljne. Tokom kliničkih ispitivanja, u koja su bile uključene desetine hiljada ljudi, bilo je moguće prepoznati neželjena dejstva koja se javljaju sa učestalošću do jedan na 10.000. Kada je počela masovna vakcinacija, desilo se nešto što je prvi put viđeno, a to je da je jedna vakcina, jedan lek, dat desetinama miliona ljudi u toku nekoliko nedelja, objašnjava Savić. Kako kaže, kada se vakcina daje toliko ogromnom broju osoba, „naravno da se očekuje i da je bilo dosta izveštaja o takozvanim neželjenim događajima“.

– Pritom, ogromna većina izveštaja odnosila se na prolazne, blage, i po pravilu očekivane efekte poput bola na mestu uboda, povišene temperature ili glavobolje. Pored toga izdvojio se jedan broj izveštaja koji se odnosio na očekivana vrlo retka neželjena dejstva, kao što su alergijske reakcije. A imali smo i jedan broj koji se ticao tromboembolijskih događaja, navodi Savić.

Poslednji koji su opisani podrazumevali su pojavu krvnih ugrušaka često uz smanjen broj trombocita. Profesor Savić kaže da ovakvi događaji, nezavisno od vakcinacije, imaju svoju učestalost u opštoj populaciji koja se može pratiti statistički kroz određeni vremenski period. U slučaju primene AstraZenekine vakcine ispostavilo se da je „moguće da je ta učestalost veća od onoga što bi se očekivalo na osnovu praćenja opšte populacije“.

– Pri tome taj višak neželjenih događaja je reda jedan na milion i zato se podvodi pod ekstremno retke neželjene događaje. Sada se razmatra da li su ti ekstremno retki neželjeni događaji zapravo i ekstremno retki neželjeni efekti vakcine, s obzirom da se tromboembolijska stanja mogu, delom, dovesti u vezu i sa smanjenim kretanjem stanovništva ili prethodnom izloženošću korona virusu, navodi Savić.

Kako kaže, ispitivanje ekstremno retkih neželjenih događaja i efekata je veoma ozbiljna i važna tema, ali treba naglasiti da je dosad pokazano da vakcine nemaju prethodno neprepoznate retke, odnosno vrlo retke ozbiljne neželjene efekte, čija je učestalost od jedan na 10.000 do jedan na 100.000.

– Pokazano je da su bezbednosni profili svih vakcina koje su u upotrebi jako dobri. Ako u kontekst stavimo potencijalne ekstremno retke neželjene efekte i sagledamo ih spram rizika koji nosi kovid 19, jasno je da je korist od vakcina višestruko veća, zaključuje Savić.

EU pooštrava uslove za izvoz

Evropska unija će pooštriti mehanizam za izvoz vakcina protiv koronavirusa usled zastoja u vakcinaciji širom unije, javio je juče Asošijeted pres, a prenela agencija Beta. Evropska komisija je saopštila da je plan da se građanima unije garantuje da će biti obezbeđeno dovoljno vakcina proizvedenih u EU pre nego što ih izvezu. Najveći problem Unija ima sa Velikom Britanijom, koja je iz EU dobila 10 miliona doza, a ništa nije poslala nazad. EU sada insistira na reciprocitetu, jer vakcinacija u Velikoj Britaniji napreduje, dok u Uniji stagnira. „Obezbedili smo više nego dovoljno doza za čitavu populaciju. Međutim moramo da obezbedimo blagovremenu isporuku građanima EU“, rekla je predsednica EK Ursula fon der Lajen i podsetila da je EU odobrila izvoz oko 41 miliona doza u 33 zemlje u poslednjih šest nedelja.