Ohrabriti svedoke zločina

Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP), istakla je da je cilj konferencije da pozove vlade i državne institucije da podrže suđenja za ratne zločine pred nacionalnim sudovima kao najvažniji instrument za suočavanje sa prošlošću.

Prema njenoj oceni, organizovanje konferencije je važno pošto je u toku proces prenošenja znanja i nadležnosti sa Haškog tribunala, pred kojim više nema novih optužnica i istraga, na domaća pravosuđa. Ona je dodala da je podrška suđenjima važna, jer treba da pomogne uspostavljanju pravde za žrtve.

– Najvažnije je ohrabrivanje građana, ali i pripadnika policije i vojske da svedoče u suđenjima za ratne zločine o krivičnim delima koja su počinili pripadnici vojske i policije – naglasila je Kandić.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić je kao ključne za procesuiranje ratnih zločina istakao sprečavanje principa nekažnjivosti kroz institucionalno postupanje, utvrđivanje pravosudne istine i regionalnu saradnju.

Vekarić je naveo da je srpsko tužilaštvo dosad podiglo 143 optužnice, kao i da je najteži posao završen izručenjem haških begunaca koji su se „rugali žrtvama“, ali da još mnogo toga treba da se uradi. Prema njegovim rečima, jedan od većih problema je problem zaštite svedoka koji nose postupak za ratne zločine, jer Srbija u ovom trenutku nema dovoljno kapaciteta da svedoke zašiti na adekvatan način. On je kao tri moguća rešenja za zaštitu svedoka naveo da Služba za zaštitu svedoka iz MUP-a pređe u Ministarstvo pravde, da se promeni Zakon o zaštiti i da se napravi služba za podršku unutar samih tužilaštava.

Vekarić je naglasio i da je obaveza pravosudnih organa, ali i nevladinih organizacija i predstavnika medija da se bore za sprečavanje principa nekažnjivosti.

– Društvima u regionu se ne isplati da ratni zločinci žive među nama kao uspešni biznismeni, kao ljudi koji se zaklanjaju iza zavese patriotizma – rekao je Vekarić.

Šef Odeljenja za politička pitanja Evropske unije u Srbiji Tomas Njoki naglasio je da je procesuiranje i privođenje pravdi svih ratnih zločinaca, „velikih i malih“, važno za proces pomirenja u regionu. On je dodao i da su suđenja za ratne zločine pred domaćim pravosuđima jedan od glavnih uslova za evrointegracije. 

Hag ustupa predmete

Portparolka Haškog tribunala Nerma Jelačić naglasila je da će kao nasleđe Haškog tribunala ostati veliki broj istražnih predmeta, koji mogu biti ustupljeni domaćim sudovima za ratne zločine u regionu. Ona je dodala da je jedan deo tih predmeta već prebačen sudovima u regionu. Jelačić je istakla da će nakon zatvaranja Haškog tribunala ostati veoma bogata arhiva, kao i da će se raditi na tome da arhiva bude dostupna, što bi bilo od velikog značaja za domaće sudove za ratne zločine, za medije i za nevladine organizacije. Ona je navela i da je trenutno u toku projekat prevođenja 60.000 transkripata sa suđenja pred Haškim tribunalom na sve jezike naroda bivše SFRJ, kako bi domaći sudovi mogli da ih koriste.