Oko 1.200 osuđenika u Srbiji godišnje bude pušteno na uslovnu slobodu 1Foto: Stefana Savić (Ilustracija)

U zatvorima u Srbiji boravi u proseku oko 10.500 osuđenika i pritvorenika godišnje, a oko 1.200 njih sud pusti na uslovnu slobodu, podaci su koje je Danas dobio iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Naime, broj osuđenih lica koje je sud uslovno otpustio u 2018. godini je – 1.445 osuđenika, 2019. godine – 1.289 osuđenika, a 2020. godine – 1.304 osuđenika.

Broj za prošlu godinu saznaćemo kada bude gotov godišnji izveštaj koji je, kako kažu u Upravi, u pripremi.

Što se tiče osuđenih za ratne zločine, Viši sud u Beogradu je u poslednje tri godine usvojio 18 molbi za uslovni otpust, rečeno je Danasu u Tužilaštvu za ratne zločine.

Nedavno je Stanko Vujanović nakon održane dve trećine kazne od ukupno 20 godina zbog ratnog zločina na Ovčari, pušten na uslovnu slobodu.

U zapadnim evropskim državama, piše na sajtu Paragraf.rs, i do 70 odsto zatvorenika izlazi ranije na slobodu, dok u Srbiji samo oko 20 odsto.

Pre nekoliko godina u Srbiji su ublaženi uslovi da osuđenik bude pušten na uslovnu slobodu.

Nakon toga se procenat uslovno puštenih povećao.

U članu 46 Krivičnog zakonika, između ostalog, navodi se da će sud uslovno otpustiti osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne ako se u toku izdržavanja kazne “tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo”.

Advokat Borivoje Borović ukazuje za Danas da za razliku od civilizovanih država koje primenjuju anglosansonsko pravo po kojem postoji obavezan uslovni optust nakon izdržane dve trećine kazne, u Srbiji se oko toga pravi dodatna komplikacija.

– Tako se vrlo često upravnici zatvora daju procenu da li neko treba da bude pušten na uslovnu slobodu, pa na osnovu te procene o uslovnom otpustu odlučuje prvostepeni sud. To je zgodno za manipulaciju i korupciju. Smatram da Srbija treba da se prilagodi anglosanskonskom principu, pa osim ako se ne dešavaju veliki prekršaji, osuđenici mogu da budu uslovno pušteni zbog dobrog vladanja nakon dve trećine izdržane kazne. Kod nas se ta mera restriktivno koristi. Na primer, osuđenik dobije uslovni otpust mesec dana pred kraj izvršenja krivične sankcije – objašnjava Borović.

Nataša Andonovski iz udruženja Uporište smatra da bi institut uslovnog otpusta trebao da se primenjuje u slučajevima kada su ispunjeni svi uslovi za uslovno puštanje osuđenog na slobodu.

– Zakon je predvideo u kojim slučajevima se uslovni otpust ne može primeniti, tj. koji osuđenici ne mogu da „konkurišu“ tj. da predaju molbu za uslovljavanje preostalog dela kazne (osim izdržane dve trećine kazne, da tokom izdržavanja iste nisu dva puta disciplinski kažnjavani za teže disciplinske prestupe i da im nisu oduzete dodeljene pogodnosti). Sud ne može uslovno da otpusti osuđeno lice za krivična dela: teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa detetom i obljuba zloupotrebom položaja. Sud će uslovni otpust da opozove ukoliko osuđeni dok je na uslovnom otpustu učini jedno ili više krivičnih dela za koje je predviđena kazna zatvora duža od godinu dana – objašnjava naša sagovornica.

Po njenom mišljenju, potrebno je više izricati i alternativne sankcije, kako zbog prenaseljenosti zatvora, tako i zbog mogućnosti „kriminalne infekcije“ i zlostavljanja pojedinih kategorija osuđenika od strane neformalnih grupa ili drugih osuđenih koji su počinili teška krivična dela sa elementima nasilja.

– Izvršenje kazne kućnog zatvora, sa ili bez primene mere elektronskog nadzora, omogućilo bi da lica koja su osuđena na kraće zatvorske kazne ne dolaze u kontakt sa zatvorskom sredinom, koja je sama po sebi dovoljno frustrirajuća, a ni sa kriminalnim strukturama ličnosti koje su prosto profilisane da stalno vrše krivična dela. Time bi se sprečilo da se u istom paviljonu ili čak spavaoni nađu lica osuđena zbog kriv. dela krađe i lica koja su počinila silovanje ili ubistvo ili da se utiče na osuđenog koji je prvi put u zatvoru da prihvati neke norme ponašanja koje nisu društveno prihvaćene – ukazuje Andonovski.

Prema prošlogodišnjem izveštaju Saveta Evrope, krajem januara 2020. bilo je 11.077 zatvorenika u Srbiji, a 10.871 godinu dana ranije.

U srpskim zatvorima je 24 odsto osuđenih zbog droge, 25 odsto zbog kradje, 10 odsto zbog ubistva. Kako je pokazao izveštaj Saveta Evrope, u Srbiji je 17 odsto zatvorenika služilo kaznu manju od godinu dana, 27 odsto od godinu do tri, 23 odsto od tri do pet godina i 19 odsto od pet do deset godina.

Zanimljivo je da je zatvor u Sremskoj Mitrovici prva kazneno-popravna ustanova u Srbiji koja je u septembru 2018. uvela video saslušanje osuđenog na ročištima za uslovni otpust i to sa Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, a nedavno i sa Višim sudom u Novom Sadu. Tokom ročišta, osuđeno lice se nalazi u posebno tehnički opremljenoj prostoriji, a sudije u neposrednoj komunikaciji mogu da mu postave pitanja koja su relevantna za odluku o uslovnom otpustu.

U svetu više od 10 miliona zatvorenika

Zaključno sa 31. januarom 2020. godine, u 51 zatvoru u 48 članica Saveta Evrope bilo je 1,5 miliona zatvorenika, najviše je u Rusiji, više od pola miliona, a potom u Turskoj skoro 300.000.

U svetu je, prema dostupnim podacima, nešto više od 10 miliona zatvorenika, od čega je više od dva miliona u SAD.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari