Oko 120 srpskih đaka u Minhenu počelo da uči na maternjem jeziku

kako se navodi u saopštenju Ministarstva prosvete, mastavu u dopunskim školama u Nemačkoj, koje već postoje u pokrajinama Baden–Virtemberg, Berlin, Hamburg i Hesen, sprovode nastavnici iz Srbije, u organizaciji i po programima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Kako je objasnio ministar prosvete Mladen Šarčević, veliki broj roditelja iz Minhena i okolnih gradova, izrazio je želju da njihova deca krenu na časove u srpsku osnovnu školu.

„Deca su ranije bila organizovana kroz crkvene kružoke i okupljanja. Ta saradnja sa crkvom zadržana je kroz veronauku i ostale veštine, poput očuvanja folklora i narodne tradicije“, rekao je Šarčević.

Kako je istakao u Bavarskoj, u kojoj živi oko 45.000 Srba, otvaraće se škole i u ostalim gradovima, poput Nirnberga i Augzburga.

„Napravljen je i dobar početni korak u saradnji između prosvetnih vlasti iz Srbije i Bavarske. Očekujemo da u bliskoj budućnosti potpišemo memorandum o saradnji, kao što smo već učinili sa pokrajinom Baden-Virtemberg, gde se svi procesi dualnih vidova obrazovanja kroz srednje i visoko pojavljuju kao zajednički koncepti rada i saradnje. Sa tom pokrajinom imamo i saradnju kroz startapove“, rekao je Šarčević.

On je dodao da sada sva deca u srpskoj dijaspori uče po jedinstvenom planu na osnovu pravilnika i programa koji su usvojeni ovog leta.

„Posle osam godina pauze izabran je koordinator konkursa čije sedište za Evropu je u Frankfurtu, u pokrajini Hesen. U Hesenu je nastava počela prošle godine i tamo sada nastavu pohađa dve grupe od po 120 učenika“, rekao je Šarčević.

Ministar je ukazao i na činjenicu da najviše učenika srpskog porekla trenutno ima u pokrajini Baden-Virtemberg, ali da je cilj da se njihov broj poveća i u ostalim zemljama.

„U toj pokrajini ima četiri puta više srpskih đaka u dopunskim školama nego što ih ima u Bavarskoj. Cilj nam je da i u drugim regijama, ne samo Nemačke, već i Austrije, Švajcarske, Grčke, Francuske i ostalih zemalja gde Srbi čine ozbiljne grupacije, da se redefinišu i ponovo otvore ili pospeše sa radom srpske dopunske škole“, zaključio je Šarčević.