Oko 20.000 žena silovano u ratu u BiH

Kako ukazuju za Danas iz Žena u crnom, silovanje u ratu je staro kao i sam rat, pošto su vojnici oduvek koristili ženska tela kao poprište borbe, „jer silovanje žena u ratu je još jedan od patrijarhalnih načina na koji muškarci kontrolišu žene“. „Kako su se ratovi širom sveta rasplamsavali, silovanje je postajalo sve više i više rasprostranjeno, vršeno je sistematski, najčešće ohrabrivano sa vrha vlasti, postalo je ratna taktika ili strategija. Silovane žene su najpre silovane zbog toga što su žene i što u odnosu na muškarce imaju manje moći, a onda i zato što su u tom trenutku pripadale muškarcima određene nacije“, naglašavaju iz ove nevladine organizacije.

Duga je istorija nekažnjivosti ratnog silovanja, dodaju Žene u crnom i objašnjavaju da je tek sa silovanjem žena u ratu u BiH Haški tribunal dao pravni odgovor na ratno silovanje, odnosno silovanje u ratu postaje ratni zločin, zločin protiv čovečnosti i „to samo zahvaljujući preživelim ženama koje su progovorile o svojim iskustvima, i zahvaljujući solidarnoj podršci feminističkih aktivistkinja i pravnih ekspertkinja“.

Tokom rata u BiH silovano je oko 20.000 žena. Najbrojnije žrtve bile su bosanske muslimanke, dok je među počiniocima bilo najviše bosanskih Srba, ističu Žene u crnom i naglašavaju da je mesto koje je postalo simbol silovanja žena bio grad Foča, u kome se nalazilo 13 mesta silovanja žena. Haški tribunal je 2001. doneo presudu tzv. „Fočanskoj trojci“ – optuženi i osuđeni za silovanje bosanskih muslimanki bili su bosanski Srbi Kunarac, Kovač i Vuković – u kojoj je rečeno da je seksualno ropstvo žena zločin protiv čovečnosti.

Prvi put u svetu su žene u BiH 2006. dobile status civilnih žrtava rata i na osnovu toga primaju mesečnu nadoknadu kao preživele ratna silovanja. Slični propisi su usvojeni u Hrvatskoj i na Kosovu. „U Srbiji Zakon o civilnim žrtvama rata ne prepoznaje kategoriju silovanih žena u ratu“, podsećaju Žene u crnom. S druge strane, Rimski statut, koji reguliše rad Međunarodnog krivičnog suda od 1998, prepoznaje sledeće oblike ratnog nasilja nad ženama – silovanje, seksualno ropstvo, prostituciju, prisilnu trudnoću, prisilnu sterilizaciju i sve druge oblike seksualnog nasilja – kao teško kršenje ljudskih prava žena.

„Ujedinjene nacije su od 2000. donele nekoliko rezolucija (1325, 1820, 1888, 1889, 1910) koje se odnose na silovanje žena u ratu, uvele su funkciju specijalne izvestiteljke za seksualno nasilje u sukobima, i uprkos svemu tome, silovanje u sukobima koji bukte širom sveta se i dalje nastavlja“, ukazuju za naš list iz nevladine organizacije Žene u crnom.

Tribunal osudio 25 osoba

Prema podacima Žena u crnom, Haški tribunal je optužio 161 osobu, a od toga 78 osoba je optuženo za seksualno nasilje i silovanje (45 odsto). Njih 25 je osuđeno na ukupno 465 godina zatvora, a šest predmeta je prosleđeno lokalnim sudovima na procesuiranje.