Oko 80 odsto vode koju koristimo u Srbiji dolazi od podzemnih voda. Ali ovaj dragoceni resurs ne poznajemo dovoljno 1Foto: Pixabay/congerdesign

Na svetskom nivou, procenjuje se da oko 2,5 milijardi ljudi koristi isključivo podzemne vode za podmirenje svojih dnevnih potreba. Globalno, podzemne vode obezbeđuju oko 40% vode za piće.

Kako bi se podigla svest o značaju ovog dragocenog resursa, Svetski dan voda (22. mart) ove godine posvećen je upravo podzemnim vodama. Postoje brojni podaci o njihovoj upotrebi u navodnjavanju poljoprivrednih površina i proizvodnji hrane, ali suština je jedna – život u mnogim delovima sveta ne bi bio moguć bez zahvatanja podzemnih voda. :

Skriveni i ranjivi svet podzemnih voda

Skrivene ispod površine terena, za podzemne vode moglo bi se reći da su nevidljive do trenutka dok se ne pojave na izvoru ili u bunaru koji ih zahvata. Podzemne vode ispunjavanju pukotine i pore u stenama ispod površine terena. Njihovo kretanje i hemijski sastav uslovljeni su karakteristikama stene u kojoj su akumulirane. U poređenju sa površinskim vodotokovima, njihova brzina kretanja je neuporedivo manja. Dugotrajan kontakt i filtracija kroz stenu imaju za posledicu da se za hemijski sastav ovih voda generalno može reći, kakva stena – takva voda.

Izloženost različitim fizičkim i biohemijskim procesima u stenama čini da su podzemne vode najčešće boljeg kvaliteta u odnosu na površinske. Vode u bunarima i izvorima potiču iz podzemnih vodnih akumulacija koje nazivamo izdanima. U slobodnoj interpretaciji moglo bi se reći da slojevi stena ispod površine terena podsećaju na sunđer koji upija i kroz koji se filtriraju atmosferske padavine.

Ovo takođe znači i da zagađenje sa površine terena može dospeti do geosredine i podzemnih voda. Tako će curenje nafte iz podzemnog rezervoara na benzinskoj pumpi dovesti do zagađenja voda akumuliranih ispod površine terena. Samim tim, antropogene aktivnosti na površini terena mogu imati negativan uticaj na ovaj dragoceni resurs.

Problemi zagađenja podzemnih voda kao primer evolucije znanja

Pogoršanje kvaliteta podzemnih voda je problem koji je u industrijski razvijenim zemljama krajnje evidentan poslednjih decenija. Procenjuje se da je usled odlaganja industrijskog otpada i upotrebe hemijskih preparata u poljoprivrednoj proizvodnji trenutno oko 50% plitkih akumulacija podzemnih voda u Kini zagađeno. Kao odgovor na krajnje nezadovoljavajuće stanje životne sredine, od 2015. godine u Kini se primenjuje sveobuhvatni Vodni plan koji ima za cilj da reši probleme kvaliteta vode.

U Americi su krupni koraci načinjeni već 1980. godine usvajanjem tzv. Superfund programa kojim je započeto čišćenje najzagađenijih lokacija koje su predstavljale opasnost po zdravlje i životnu sredinu na nacionalnom nivou. Brojni slučajevi čišćenja industrijskih lokacija prvenstveno u Americi, doveli su napretka znanja o tome kako se različiti tipovi zagađenja ponašaju u životnoj sredini i kako ih je neophodno očistiti. Tako je, na primer, uočeno da prirodno prisutni mikroorganizmi u geosredini imaju mogućnost da razgrade naftno zagađenje koje dospe u podzemne vode.

Par decenija ranije, sredinom 1970-ih, smatralo se da su pliće akumulacije podzemnih voda skoro u potpunosti sterilne. Danas se procesi razgradnje naftnog zagađenja od strane mikroorganizama, poznatiji kao bioremedijacija, koriste pri čišćenju zagađenih lokacija širom sveta, čak i u našoj zemlji. Problematika zagađenja i remedijacije podzemnih voda je unosna oblast u svetu, gde se nova naučna znanja brzo primenjuju, jer mogu dovesti do značajnih ušteda.

Projekat GRACE koji je trenutno finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije, u okviru programa saradnje srpske nauke sa dijasporom, upravo se bavi ovom problematikom. U okviru projektnih aktivnosti bavimo inovativnim metodama za detekciju naftnog zagađenja na industrijskim lokacijama. Reč je o tehnologijama koje omogućavaju precizno prostorno definisanje naftnog zagađenja. Samim tim, uspešan ishod remedijacije podzemnih voda zagađenih naftom je daleko izvesniji. Ovaj projekat prilika i da popularizujemo podzemne vode i podignemo svest o njihovom značaju za svakodnevni život u Srbiji.

Stanje podzemnih voda u Srbiji

Prema podacima iz Vodoprivredne osnove Srbije, oko 80% vode koju koriste vodovodi za javno vodosnabdevanje stanovništva u Srbiji su podzemne vode. Za potrebe vodosnabdevanja Beograda svake sekunde zahvata se od 3,5 do 4,5 m3 podzemnih voda. Novi Sad i Niš se takođe snabdevaju podzemnim vodama. Na području Vojvodine, podzemne vode predstavljaju jedini izvor za vodosnabdevanje stanovništva.

Najznačajnija izvorišta su u dolini Save, priobalju Dunava do Golupca i u dolini Velike Morave. Značajne su rezerve registrovane su u Mačvi, krečnjačkim masivima Suve planine, Beljanice, Kučaja i Tare. Širom Srbije registrovano je preko 200 pojava mineralnih i termomineralnih voda. Značajne razlike u pogledu hemijskog sastava i fizičkih karakteristika podzemnih voda posledica su geoloških karakteristika sredine u kojoj su akumulirane.

Tako je Mačva prepoznata po svom potencijalu za zahvatanje voda povišene temperature, što nije karakteristika voda koje ističu na vrelima iz krečnjačkih masiva u istočnoj Srbiji. U delovima Vojvodine evidentan je problem sa kvalitetom vode za piće usled povišenog sadržaja prvenstveno arsena i organskih materija. Treba naglasiti da nije reč o antropogenom zagađenju sa površine terena, već o „prirodnom“ sastavu vode u ovom delu Panonskog basena. Naravno, ovo ne umanjuje neophodnost odgovarajućeg tehnološkog tretmana kako bi se kvalitet vode doveo do zadovoljavajućeg.

Prema dostupnim podacima, sistemom osmatračkih stanica Republičkog hidrometerološkog zavoda obuhvaćeno je samo oko 20% podzemnih vodnih tela koja su izdvojena u našoj zemlji.

Na nivou Srbije, može se reći da nismo ugroženi u pogledu količina dostupnih voda, ali s obzirom na važnost koju podzemne vode imaju za domaće vodosnabdevanje jedan od prioriteta bi trebalo da bude poboljšanje u pogledu monitoringa i zaštite ovog dragocenog resursa, ali i pojedinačnih izvorišta za vodosnabdevanje. Nesanitarna odlagališta otpada u samom priobalju Velike Morave, našeg najznačajnijeg domicilnog vodotoka, nikako nam ne služe na čast kao društvu i pojedincima. Primena zakona i sistemska zaštitu vodnih resursa od industrijskih postrojenja i privrednih subjekata u nadležnosti su države. Sa druge strane, odgovornost za očuvanje ovog resursa leži i na svima nama pojedinačno. Pored primene zakona, neophodno je izgraditi individualnu svest da će prosipanje otpada u prirodi ili njegovo nepropisno odlaganje zagaditi vodu koju pijemo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari