Oko 90 odsto plastičnih kesa koje kupujemo je falično

Testirane kese uzete su u prodavnicama vodećih trgovinskih lanaca u Beogradu, Maksiju, Idei, Amanu, Aromi, UniverEksportu, Gomex-u, DIS-u i u Benu i Lilydrogerijama.

– Ovakvo stanje je direktna posledica toga što tokom prethodnih osam godina državni organi nisu ni jednom proverili u akreditovanoj laboratoriji, da li su kese zaista razgradive i da li su debele koliko treba – ističe Nenad Bumbić, predsednik udruženja Zaštita potrošača i dodaje da se jedino dosledno poštuje deo Odluke Grada Beograda da treba povećati cenu kesa.

Po Odluci Grada Beograda, kese koje plaćamo i uzimamo na kasama, moraju da budu debljine preko 50 mikrona.

Samo dve od 13 analiziranih kesa su na svim mestima debljine preko 50 mikrona. Pronađene su i kese koje su čak preko 75 odsto tanje nego što bi smele da budu.

– Zakidanjem na debljini se direktno urušava cela koncepcija mera Grada Beogradaza smanjivanje količine kesa koje bacamo. Grad je odredio minimalnu debljinu kesasa namerom da tako osigura da potrošači mogu više puta da koriste kese,što bi trebalo da dovede do toga da ih manje bacamo – rekao je Nenad Bumbić.

Logično bi bilo da su skuplje i veće kese deblje, jer u njih može da stane više robe, međutim ta logika nije baš prisutna na našem tržištu.

Merenja su pokazala da su i velike i male kese po pravilu jednake debljine, a ima i lanaca u kojima su velike kese tanje od malih.

Zbog toga u udruženju Zaštita potrošača preporučuju potrošačima da koriste velike kese samo za robu koja je laka, a zauzima veliku zapreminu,poput čipsa i sl. Male kese treba koristiti za nošenje težih artikala, kao na primer flaše od dve litre vode.

U suprotnom, potrošači rizikuju da veća kesa pukne, a da sadržaj kese moraju da sakupljaju sa ulice.

Posebno brine to što je država lošim propisima omogućila proizvođačima kesa da lako izbegnu svoje obaveze – tvrdi Nenad Bumbić i dodaje da je pravilnikom kojim se reguliše proizvodnja razgradivih kesa određeno da su proizvođači obavezni da jednom godišnje testiraju kesu koju sami izaberu. Ako test pokaže da je ona dobra, narednih godinu dana mogu slobodno da prodaju kese.

Jasno je da proizvođač na testiranje neće doneti kesu za koju nije siguran da je kako treba i da nju može posebno da proizvede tako da bude bolja od ostalih kesa. Da stvari budu još gore, većina proizvođača uopšte ne donosi kese na testiranje.

Nenad Bumbić kaže da je osnovni razlog zašto su kese i većina drugih proizvoda kod nas lošijinego na Zapadu,to što se kod nasne vrše testiranja, već je dovoljno da prodavci samo pokažu da imaju sertifikat ili neki drugi papir na kojem piše da je sve uredu. Praktično niko ne proverava da li je to što piše na tim papirima tačnoi da li su sertifikati zaista izdati od akreditovanog tela.

U Zaštiti potrošača smatraju da ne treba ignorisati činjenicu da Evropska komisija nema pozitivan stav prema plastičnim kesama sa okso aditivima jer kako je navedeno u njihovom izveštaju: postoji znatni rizik da se fragmentirana plastika neće biološki raspasti i da to može da dovede do akumulacije mikroplastike u prirodi. Čak i trgovinski lanci,poput Aldija traže njihovu zabranu u Velikoj Britaniji.

– U tom kontekstu je dobro što Grad Beograd i Ministarstvo za zaštitu životne sredine rade na uvođenju kompost kesa i drugih rešenja koja su višestruko bolja od kesa koje trenutno imamo na tržištu. Ne smemo da dozvolimo da prođe puno vremena, pre nego što budemo imali zaista dobru zamenu za plastične kese – zaključuje Nenad Bumbić.

Pozitivno je i to što su se trgovinski lanci poput Gomex-a i Univerexporta,od početka aktivno uključili u testiranje