Oko hiljadu ljudi sa Balkana bori se u Siriji i Iraku

Kako su naglasili pojedini učesnici, procenjuje se da se oko hiljadu ljudi sa Balkana trenutno bori u Siriji i Iraku, gde ukupno ima gotovo 30.000 stranih boraca, a njihov povratak u matične države povećaće opasnosti od širenja uticaja ekstremnog islamizma. Istovremeno, predstavnici 14 država okupljenih u Dunavsku strategiju, uputili su apel da se unapredi saradnja između policija na toj teritoriji, naročito u domenu razmene informacija o terorizmu i migracijama.

Stručnjaci za bezbednost ukazali su da ne postoji „stoprocentna zaštita“ javnih mesta od terorizma, ali da je nužno osnažiti sistem odbrane. U tom kontekstu, naglašeno je da će se ubuduće insistirati na unapređenju metoda procene rizika, zaštite objekata, te postavljanju novih prepreka za izvođenje terorističkih napada, što bi trebalo da podrazumeva i „standardizaciju“ barijera u evropskim državama, te angažovanje dodatnih policijskih ili vojnih snaga. Prema oceni govornika, „džihadisti će i dalje pokušavati da napadaju evropski način života“.

Pored opasnosti od gubitaka ljudskih života, učesnici skupa ukazali su da terorizam može da dovede do pada u prihodima od turizma, koji je jedan od „aduta“ Dunavske regije i Jugoistočne Evrope. Kao ilustracija za takve tvrdnje, navedeno je da je 376 žrtava terorizma zabeleženo u Evropi u periodu između 2015. i 2017. „što je imalo veliki uticaj i na društvo i ekonomiju“. Kako se procenjuje, sektoru turizma potrebno je oko 13 meseci da se delimično oporavi nakon terorističkog napada. Primera radi, hoteli u Briselu izgubili su između 100 i 250 miliona evra prihoda za nešto manje od 13 meseci nakon terorističkog napada, dok je Pariz u periodu od 12 meseci posle „udara“ terorista posetilo 15 odsto turista manje nego ranije.