Oko iskusnog posmatrača

„Reč je o knjizi o Norveškoj i knjizi o Isidori Sekulić, koja najpre svedoči o svakodnevici, o upoznavanju jedne zemlje, o lako vidljivim izrazima života te zemlje, ali i o skrivenim, senovitim stvarima koje se otkrivaju tek oku iskusnog posmatrača.

U isto vreme ova knjiga aktivira i neke vrlo značajne i složene niti iz srpske književne i kulturne tradicije. Pogotovu je u tom smislu indikativan prikaz odnosa Isidore Sekulić i Jovana Skerlića. Taj odnos je, kako pokazuje ova knjiga, neodvojiv od u srpskoj književnosti stalno prisutne i nejednakom snagom tinjajuće rasprave o socijalnim dužnostima pisca koji, u Skerlićevoj verziji, ima nedvosmislenu nacionalnu dužnost.

Nalazeći se u snažnom i produbljenom dijalogu sa Pismima iz Norveške Isidore Sekulić, knjiga Vide Ognjenović Putovanje u putopis prikazuje književnu i ljudsku sudbinu Isidore Sekulić, ali preispituje i šta je od slike Norveške iz pisama nastajalih na početku 19. veka ostalo kao trajno iskustvo i u savremenoj slici ove neobične i zanimljive zemlje. Utoliko se Putovanje u putopis može doživeti i kao važna knjiga u tradiciji norveško-srpskih književnih i kulturnih odnosa.

Opredeljujući se da, u završnom delu Putovanja u putopis, napiše nekoliko pisama Isidori Sekulić, o prostoru kroz koji je ona prošla, ali koji više nije isti, Vida Ognjenović na neki način obnavlja osnovnu situaciju putopisa svoje prethodnice. Ti putopisi su, takođe, pisma, dakle, nedvosmisleno obraćanje. Ali uvođenje obraćanja Isidori Sekulić ukazuje na ono što bismo i bez toga teško prevideli.

Putovanje u putopis nije putopisni izveštaj, već uzbudljiv roman u kome je putopisna forma samo mimikrija kojom se u tekst uvode gotovo svi književni žanrovi“, kaže Gojko Božović u pogovoru novom izdanju ove knjige.