Oko zemaljske kugle 96 puta

Budi brz. Budi koncentrisan. Budi hrabar da se suočiš sa nesvakidašnjim situacijama na autoputu, ali i sa sudbinama ljudi kojima život često visi o koncu. Budi human u životu. To su četiri principa sa kojima svoj radni vek duže od tri decenije „troši“ Nišlija Dragan Stamenković (51) kao vozač na „međugradskim linijama“ Zavoda za hitnu pomoć u Nišu. Slučajni susret u Preševu odmah nam je otkrio čoveka vedrog duha, brige za ljude, spremnog da uvek pomogne, najčešće kad je najteže.

– Do sada sam prema ličnoj evidenciji koju vodim o svakoj vožnji od kada sam se zaposlio u hitnoj pomoći prešao tačno 3.850.000 kilometara. Nadam se da ću do penzije prebaciti i četiri miliona – kaže popularni „Stamenko“. Sa sobom nosi šest ukoričenih svezaka u kojima su upisane sve vožnje i pređena kilometraža.

Dok razgovaramo zvoni mu mobilni telefon. Pozivaju ga iz njegove centrale u Nišu, da im saopšti podatke o nekom pacijentu koga je vozio pre nekoliko godina. Dragan „prečešljava“ svoju dokumentaciju i saopštava ime i prezime pacijenta, i relaciju.

– Ovakvu dokumentaciju zbog mnogo godina i papirologije ne poseduju ni u mom Zavodu jer su sada stigli kompjuteri, a često nam trebaju podaci o pacijentima nekoliko godina unazad. U mojim sveskama su i uspomene sa putovanja. Neke lepe. Neke životno surovo teške. Neke koje ostaju samo u mom srcu i srcima mojih kolega vozača, lekara i medicinskih tehničara koji su sa mnom u posadi vozila – priča naš sagovornik u jednom dahu.

Precizno sračunato ispada da je Dragan Stamenković za volanom hitne pomoći prešao oko zemljine kugle čak 96 puta, što se da izračunati kada se brojka od 3,8 miliona pređenih kilometara podeli sa obim zemljine kugle po ekvatoru koji iznosi 40.077 kilometara.

– Sve je to život. Po nekoliko puta od Niša do Beograda u toku dana. Pre neki dan samo što sam stigao iz Lukovske Banje, gde smo ostavili pacijenta zvoni telefon. Morao sam da se vratim po istog pacijenta u najkraćem roku jer su mu ustanovljene komplikacije koje zahtevaju da budu sanirane u Niškoj bolnici pre banjskog lečenja – otkriva nam ovaj nasmejani i vedri lik za koga bi ste teško poverovali da se bavi jednim ovakvim poslom. Mesečna kilometraža u zavisnosti od broja pacijenata ne pada ispod sedam do osam hiljada kilometara. Česte su vožnje do Sremske Kamenice, Subotice. U vreme eks yu Dragan je vozio i ka LJubljani, Zagrebu, Podgorici, Sarajevu, Igalu…

– Nedavno smo morali hitno do Foče da prevezemo jednog humanitarca koji je imao tešku povredu glave nakon saobraćajne nesreće. A tek nakon što je potpisan Dejtonski sporazum hitno smo morali sa dr Dušanom Gostovićem u Sarajevo po pacijentkinju koja je imala teško trovanje kiselinom. Grad je bio surovo podeljen. Imali smo neprijatne situacije, ali smo spasili ženu. U povratku dr Gostović me je terao da nađemo neku crkvu i da se pomolimo jer se sve događalo na Svetog Nikolu. Uspeli smo da zapalimo sveće i da se vratimo u Niš. Pacijentkinju smo spasili – podseća se „Stamenko“.

Bilo je i vožnji do Italije, Grčke, Mađarske, Rusije, sve u skladu sa potrebama hitne pomoći. Te „međugradske vožnje“ zajedno sa Draganom obavljaju i njegove kolege i prijatelji „Krle“, „Maki“ i „Živa“. Komandant tima je dr Branislav Ničić, direktor Zavoda za Hitnu medicinsku pomoć u Nišu, a tu je i menadžer tehničke službe LJubiša Cvetković. Složna

– Da ne postoji takva koordinacija teško da bismo 1991. godine uspeli iz okoline Niša da spasemo pacijenta kome je mašina odsekla kao na panju tri prsta. Dok su lekari pomagali povređenom čoveku, mi smo odsečene prste spakovali u komoru sa ledom. Stigli smo u rekordnom vremenu do Beograda. Operacije je uspešno završena. Prsti i danas funkcionišu, a mi smo kao ekipa dobili pohvalu i u programu RTS. To je naša obaveza, ali znajte da ponekad činimo i više od toga i to nije slučaj samo sa Zavodom u Nišu, već i sa svim našim kolegama od Subotice do Preševa – govori sagovornik Danasa o fenomenu službe hitne pomoći.

On veruje da nije jedini čovek koji je prešao ovoliko kilometara, te da svaki vozač hitne pomoći vodi „paralelne biografije“ pacijenata kojima su spašeni životi.

– Sa mnogima od njih sam postao prijatelj. Viđamo se, prepričavamo te situacije. Družimo se na slavama i veseljima. Tužne priče ostaju za nama – kaže Dragan. Posebno hvali organizaciju „LJubi bližnjega svog“ iz Niša, koja je donirala vozila za hitnu pomoć Zavodu u Nišu, ali i Vranjačkoj Banji i Jagodini. Za njega je podrška službama hitne pomoći vrlo važan segment u funkcionisanju celog zdravstvenog sistema u zemlji.

Legendarni „sitroen“ zbunio Francuze

– Pred početak rata 1991. godine nakon što sam sa „sitroenom“ bez i jednog kvara i generalne popravke prešao milion kilometara u Niš je stigla ekipa ovog francuskog proizvođača vozila. Radili su provere sa čuđenjem i ispitivali me kako to da sam prevalio toliku kilometražu bez ijednog kvara i popravke motora koja se podrazumeva po njihovim standardima. Rat je sprečio da kao nagradu Zavod u Nišu dobije novo vozilo. Uspomena na „sitroena“ sa registarskim oznakama NI 319 – 72 ostaje i dan danas jer smo spasili mnogo ljudskih života – podseća se Dragan Stamenković.