Okrugli sto: Ne može EU i negativan stav javnosti o NATO

Govoreći o „kampanji“ vezanoj za korišćenje protivtenkovske municije sa osiromašenim uranijumom tokom vazdušnih udara NATO 1999. godine, direktor Centra za evroatlantske studije Jelena Milić je izjavila da je kontraproduktivno da se takve stvari zasnivaju na tvrdnjama jednog člana italijanskog parlamenta koje je argumentovano demantovalo Ministarstvo odbrane u Rimu.

Ministarstvo turizma Srbije bi trebalo da razmisli koliku joj štetu čini ta suluda kampanja, rekla je Milić, navodeći da u Srbiji postoji oko 100.000 tona toksičnog otpada.

Jelena Milić je konstatovala da je u nacrtima strategija članstvo Srbije u EU prepoznato kao nacionalni interes i ocenila da je dobro što je planirano jačanje kapaciteta države za reagovanje u vanrednim situacijama.

Prepoznato je da su nevojne pretnje verovatnije da se dogode nego vojne, izjavila je Jelena Milić.

Prema njenim rečima, u strategijama se navodi da je nezavisnost Kosova najveća bezbednosna pretnja, mada je Beograd u procesu normalizacije odnosa sa Prištinom, zbog čega se stiče utisak da autori nisu uočili napore koje je Srbija uložila u briselskim pregovorima.

Milić je ocenila da Srbija ima prostora da prihvati da su njeni državni funkcioneri odgovorni za gubitak Kosova 1998. i 1999. godine.

Član pregovaračkog tima sa EU Vladimir Ateljević je izjavio da postoje izazovi i pretnje sa kojima Srbija ne može sama da se izbori, zbog čega integracija u bezbednosni sistem Unije pomaže Srbiji da unapredi svoju bezebednost.

Srbija i EU se suočavaju sa brojnim identičnim izazovima i pretnjama, kao što su migracije i terorizam, rekao je Ateljević.

On je konstatovao da je integracija Srbije u EU važna ne samo za državu Srbiju i njene građane, već i za Uniju, ne samo što se tiče bezbednosti.