Okrugli sto: Vojvođanski identitet je otpor prema nacionalizmu i politički stav

Bivša predsednica Vojvođanskog kluba Branislava Kostić ocenila je da je „mnogima“ u Vojvodini potrebno da imaju mogućnost da mogu da se izjasne kao Vojvođani, da mogu da dovrše sopstveni multikulturalni identitet.

Ona je na okruglom stolu „Identitetska pitanja u Vojvodini u svetlu predstojećeg popisa stanovništa“ ocenila da su i vlast i opozicija u Srbiji „dočekali na nož“ inicijativu da se građanima omogući da se na popisu stanovništva izjasne kao Vojvodjani, odnosno po regionalnoj pripadnosti.

„Mediji su digli tenziju sa tom temom, a to je bila vruća tema i na društvenim mrežama i na medijskim portalima. Nijedna tema, a da dolazi iz Vojvodine, nije izazvala ovakvo interesovanje. To je u potpunoj nesrazmeri sa popularnošću partija (Vojvođanska partija i Liga socijaldemokrata Vojvodine) koje su iznele tu ideju. To nam govori da je bilo potrebno da ta ideja bude izneta. I to znači da postoji veliki interes za ovu temu“, kazala je Branislava Kostić.

Ona je kritikovala intelektualce iz Vojvodine za koje je rekla da se na rečima zalažu za toleranciju i multikulturalnost, a istovremeno su neprijateljski raspoloženi prema takozvanim „dođošima“, odnosno prema ljudima koji su nakon Drugog svetskog rata došli u Vojvodinu iz drugih delova Jugoslavije.

„Vojvođanska multikulturalnost podrazumeva dakle i multizavičajnost. Ta vrata se moraju otvoriti, vrlo je ružno i nepromišljeno da se ta vrata ne otvore“, navela je Branislava Kostić.

Predsednik Vojvođanskog kluba Lazar Lazić rekao je da su građani Vojvodine i ranije imali intenciju da se izjašnjavaju nadnacionalno i naveo da je najveći broj Jugoslovena bio upravo u Vojvodini.

Istoričar Milivoj Bešlin rekao je da je identitet Vojvodine nacionalno pluralan i u istorijskom, i u demokratskom, i u političkom smislu.

On je ocenio da je Vojvodina danas „ponižena i identitetski obezličena“.

Sociolog Jovan Komšić ocenio je da je aktuelna priča o vojvođanskom identitetu, sa aspekta političkih stranaka koje su je pokrenule, zapravo „političko-marketinška igra leptira jedne ocvale vojvođanske ekipe u traganju za glasovima“.

„Vojvodina je kod jednog segmenta građanstva sačuvala potencijale za ideju institucionalnog uređenja sopstvenog identiteta vojvođanske nacionalnosti, uključujući i pravo da se izjasne kao Vojvođani“, rekao je Komšić.

On je ocenio da su „poglavice“ srpske i mađarske nacionalne zajednice našli zajednički politički interes.

„Od tada nema međuetničkih konflikata i nasilja. To je pozitivna, ali i veoma rizična činjenica, jer zavisi od poglavica“, kazao je Komšić.

Po njegovim rečima, dobra vest za Vojvodinu je to što su, „makar i kao fasadne“, sačuvane njene institucije, skupština i vlada.

„Bez vojvođanske institucionalne podrške nema podrške ni za identitetsku osnovu. Bez autonomne političke infrastrukture, vojvođanski identitet može ostati samo čist folklor ili sećanje na davna vremena i na sećanja naših predaka“, naveo je Komšić.

Sociološkinja Kristina Rac navela je da se već druže vremena dešava egzodus mađarske zajednice iz Vojvodine i ocenila da je to tabu tema.

„Evidentiraju se na popisima i osobe koje ne žive samo u Srbiji i sve je više tih transnacionalnih oblika življenja, ali oni prolaze ispod radara“, kazala je Kristina Rac.

Po njenim rečima, istraživanja pokazuju da dosta mladih Mađara sebe smatra vojvođanskim Mađarima, što označava multietnički, multikulturalni identitet.