Oksford, Kembridž i MIT još daleki san

Samo jedna godina na nekom od ovih univerziteta košta oko 40.000 funti, ukazuje za Danas Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije, napominjući da porodica teško može da finansira njihovo školovanje, te da je jedini način da ova deca odu na studije u inostranstvo ukoliko dobiju stipendije univerziteta na koji su primljeni ili neke kompanije.

– Naših 12 učenika su nedavno dobili informaciju da su primljeni na Oksford, Kembridž i MIT, ali će u maju ili početkom juna saznati da li su dobili stipendije, jer se dešava da kandidati koji su konkurisali na više univerziteta odustanu i upišu se negde drugde. Veliko je pitanje da li će svi naši đaci uspeti da dobiju stipendiju, jer nekada univerziteti daju jednu, dve ili najviše tri, ali je bilo primera da obezbede i desetak – kaže Ognjanović.

On navodi da je dosad na ovaj način preko 30 bivših učenika Matematičke gimnazije uspelo da završi studije u inostranstvu, a trenutno se školuje oko 20, od brucoša do doktoranata. Strani univerziteti najčešće obezbeđuju pune stipendije, a njihov iznos nekada prelazi cifru koja je potrebna za školarinu, stanovanje i svakodnevni život.

Mogućnost da država obezbedi stipendije za ovu decu, i da ih pritom obaveže da se vrate u Srbiju i ovde rade neko vreme, prema Ognjanoviću je to dobro rešenje, ali u ovom trenutku nerealno. Kaže da Matematička gimnazija nije takve zahteve upućivala resornim ministarstvima, ali da su se obraćali roditelji nekih učenika i da je odgovor uvek bio da novca nema. Bilo je slučajeva da neke kompanije stipendiraju bivše učenike ove škole, uz uslov da se po okončanju studija vrate u Srbiju i kod njih zaposle.

Direktor Matematičke gimnazije navodi i drugačiji primer – da poznate svetske škole same tragaju za budućim studentima. Tako je, recimo, Univerzitet u Hong Kongu, koji se visoko kotira na Šangajskoj listi, obezbedio ove godine stipendije za dvoje đaka Matematičke gimnazije, a oni mogu sami da izaberu šta žele da studiraju. Ognjanović navodi da ponude stižu i sa univerziteta iz Slovenije, ali da učenici ove škole za to nisu zainteresovani. Na pitanje da li za Srbiju ipak može da bude plus što deca koja ne uspeju da dobiju stipendije ostaju ovde, on odgovara da nema nikakve koristi za državu ako neko završi ETF i potom ode u inostranstvo.

Otac učenice Matematičke gimnazije koja je primljena na Oksford na studije matematike kaže za Danas da svake godine deset đaka ove škole ne ode na studije na prestižne svetske univerzitete jer nemaju novca. On ukazuje da samo godišnja školarina na Oksfordu za studente iz Srbije košta 25.000 funti, a za studente iz Hrvatske, Bugarske i Rumunije 9.000 funti. Ako se tome dodaju i troškovi života cifra dostiže 40.000 funti, što je za porodicu nedostižno. Kaže da je kucao na vrata državnih organa, domaćih i stranih kompanija, ali da niko nije želeo da stipendira školovanje njegove ćerke.

– Ta deca neće biti samo na izvoru svetske nauke već će sedeti u klupama sa budućim dobitnicima Nobelove nagrade, predsednicima država i premijerima. Ne tražimo od države da im pokloni novac već da ih kreditira, kao što se to radi u mnogim zemljama – navodi naš sagovornik.

Uslov

Ministarstvo omladine i sporta preko Fonda za mlade talente svake godine obezbeđuje stipendije za školovanje na evropskim univerzitetima, ali samo za master i doktorske studije, uz uslov da se ti studenti po završetku školovanja vrate u Srbiju i ovde rade najmanje pet godina.