Olako zaboravljene lekcije

Kod nas je to prošlo nezapaženo, kao što se i malo zna o tome da Marks i „Kapital“ imaju i dalje veliki uticaj (čak i povećavan) na mnoge mislioce i političke lidere u zapadnom svetu.

Marksizam je ovom veku i dalje primamljiv za razne diktatorske režime, naročito u Latinskoj Americi, ali i za mnoge intelektualce i političare levice u razvijenijim delovima sveta. Štaviše, čini se da je postao još mnogo uticajniji posle velikog svetskog finansijskog sunovrata 2008-2009. i intelektualno-političkog bankrota ideologije neoliberalizma. To se videlo i po tome što je u mnogim zemljama sveta ovih dana prigodnim člancima, čak i uvodnicima, zabeležen jubilej – 150-godišnjica izdavanja „Kapitala“ Karla Marksa. Kod nas je prošao nezapaženo…

Svet je, naravno, mnogo drugačiji nego što je bio, kada je izašao iz štampe Marksov „Kapital“, koji je, kako mnogi i danas smatraju, najdublje zaronio u sve skrivene ili nevidljive tokove i zakonitosti ekonomije zasnovane na logici kapitala. Ali, ne toliko drukčiji – i danas ga mnogi smatraju relevantnim kao što je bio u vreme procvata kapitalizma. Knjigu francuskog ekonomiste Tome Piketija „Kapital u 21. veku“ (vidi okvir), izdatu 2013, mnogi vide kao neku vrstu preokreta, sličnog onome iz vremena kada je 60-ih godina 20. veka, po otkrivanju takozvanih ranih, uglavnom filozofskih radova Marksa, poznatom po devizi „Natrag k Marksu“. Ukratko, vek u kome živimo, posebno ono što se dogodilo 2008-2009. i što stalno proizvodi nerešive protivrečnosti i preti još gorom ekonomskom kataklizmom, nerešivo je bez razumevanja zakonitosti kapitalizma….

Jačanje uticaja Marksa registruje nepogrešivo možda najčuveniji tabloid sveta – britanski „San“. „Marksistički plan Džeremija Korbina napraviće od naše zemlje ruševinu“ – tako je na naslovnoj strani u susret izborima u maju napisao ovaj list o izbornom programa lidera britanskih laburista, plašeći tako birače. Vođa laburističke opozicije, koji zamalo nije pobedio na ovim izborima, otvoreno je u kampanji govorio da je „Marks bio veliki ekonomista“. Time se pridružio laburističkom ministru finansija u senci DŽonu Mek Donelu, koji je ustvrdio da „svi mi imamo dosta toga da naučimo ako pročitamo Marksov ‘Kapital'“. Neočekivano za širu javnost je to potom potvrdio i branio čuveni britanski časopis „Ekonomist“ (da se Korbin o tome nije izjašnjavao, možda bi pobedio na izborima i mnoge stvari već sada na Ostrvu bi bile drugačije, ali bilo je što je bilo…)

Sve veći broj ljudi širom sveta misli da bi današnji političari imali šta da nauče čitanjem dela ovog nemačkog filozofa i ekonomiste iz pretprošlog veka. Ne radi se, međutim, samo o kubanskim, venecuelanskim i drugim liderima zemalja „Trećeg sveta“. I na Starom kontinentu, koji je dugo čamio i po inerciji pratio val neoliberalizma koji je dolazio „s one strane bare“, posle pomenute krize 2008-2009, kao i „osvešćavanja“ postkomunističkih zemalja – u kojima se sve više shvata da je u mnogo čemu posle pada komunizma „s prljavom vodom i dete izbačeno iz korita“ – sve više ljudi se pita da li im kapitalizam, ovakav jeste, treba da bude večna sudbina. Marks je, kao što mnogi od nas znaju (ali su požurili da zaborave, posle svega što nam se događalo od 1990. naovamo) tačno predvideo kapitalističku monopolizaciju privrede, srastanje monopola s državom, identifikovanje državnih interesa sa interesima velikih koncerna i banaka i njihovih vlasnika, povećanje socijalnih razlika…

Najotvorenije se o tome počelo diskutovati posle krize 2008-2009. Mladi ljudi iz pokreta „Okupirajte Volstrit“ (Occupy Wallstreet) su reagovali, uglavnom, impulsivno, protiv „glave finansijske kapitalističke aždaje“ ali su otvorili vrata za debate, ne samo filozofsko-ekonomske nego i političke.

Sve više ljudi ne ustručava se da prizna da su marksisti, kao na primer vođa nove evropske levice, bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis. U krugovima nemačkih levičara ima nemalo njih koji tako misle, mada izbegavaju da to otvoreno kažu, utoliko više što se približavaju tamošnji izbori. Jer, za veliki deo birača Marks i marksizam su vezani za loša iskustva sa real-socijalizmom u SSSR-u i bivšem socijalističkom bloku…

U SAD za oživljavanje ideja Marksa povoljno tle jeste sve širi jaz između bogatih i siromašnih i ubrzano nestajanje tamošnje srednje klase, koja je bila osnovica američke kohezije i društvenih vrednosti ove najmoćnije zemlje sveta. Neomarksizam se tamo sada sve više oslanja i na radove ekonomiste poljskog porekla Mihala Kaleckog, koji se nadovezuje na ideje slavnog ekonomiste, ideologa tzv. državnog kapitalizma sredinom prošlog veka DŽona Majnarda Kejnza (na Kejnza se oslanja najviše modernih levih stranaka kao što su britanski laburisti). Kalecki, ipak, u prvi plan stavlja borbu protiv monopola i njihove bezdušne eksploatacije ljudskog rada.

Pojavljuju se i smerovi koji sebe, na primer, označavaju za libertarijanski marksizam. U svakom slučaju o Marksu se sve više diskutuje i sve češće će se pominjati i citirati njegov „Kapital“.

PIKETI - MARKS 21. VEKA?

Toma Piketi (rođen 1971 u Klišiju) francuski je ekonomist koji se najviše bavi temom distribucije bogatstva i nejednakosti u primanjima. Profesor je na visokim školama za društvene i ekonomske nauke u Parizu. Glavno delo „Kapital u 21. veku“ objavio je 2013. (kod nas je objavljen prevod 2015). U njemu on analizira raspodelu bogatstva u Evropi i SAD u poslednjih 250 godina. Glavna mu je teza da kada je na dužu stazu dobit od kapitala viša od ekonomskog rasta (što je posledica koncentracije i neravnomerne podele bogatstva) to izaziva socijalnu i ekonomsku nestabilnost. Kao rešenje on predlaže opšti progresivni porez na dobit od imovine. Ukoliko se to ne učini, vratiće će, kako predviđa, patrimonijalni kapitalizam u kome je bogatstvo važnije od rada, što će svet i privredu neminovno dovesti do degeneracije. Knjiga je postala bestseler i dosad je prodata u više od 1,5 miliona primeraka. Na početku je podržavao socijaliste bivšeg predsednika Francuske Olanda, ali je kasnije kritikovao Olandovu vladu.