Olako zaboravljene lekcije

Sto pedeset godina "Kapitala"

Ostavite komentar


  1. Niste spmenuli Sandersa koji je kompromitovao Klinotonovu, iza koje stajao Volstriti. No u SAD nije moguće napredan kandidat da pobedi Oligarhiju koja kontroliše sve, a naročito izbore. Kao što ovde, zahvaljući toj i evropskoj oligarhiji, koje koriste našu nesposobnost, može da dobija izbore ćovek problemtičnog uma i karaktera – Aleksandar Vučić. Niste spomenuli novi pristup koji primenjuje Kina, a to je kombinovanje zaključaka Antičkih filozofa, koji su znali za Budu i Konfucija, da pamentni, obrazovani i u praksi iskusni vode državu, a da bude primenjen kapitalizam zbog ljudske slabosti za pohlepom. No, kineski Komunisti, tj, marksisiti, umesto pohelpne da šalju kod psihijatra, što će vremanom i to primenjivati, za sada, a to su počeci novog sistema, šalju takve ispred zida smti gde ga čeka puška sa samo jednim metkom.
    Nite spomenuli ni ovo: Današnje stanje globalizacije i demokratije istraživački je najbolje obradila Loreta Napoleoni u svojoj knjizi “Ološ ekonomija”.Između ostalog, Loreta je zaključila: ”Devedesete godine 20. veka obeležila je pandemija globalnog virusa: demokratije. Smrtonosni virus, nekakav freedom bug, crv slobode, razmnožio se posle pada Sovjetskog Saveza… Zajedno sa demokratijom širi se i ropstvo. U mnogim delovima planete (čak i u nekim zemljama zapadne Evrope),gotovo 27 miliona ljudi padaju u ropstvo. Početkom devedesetih godina, robinje seksa iz zemalja bivšeg istočnog bloka osvajaju zapadno tržište.One imaju nešto zajedničko:lepe su, jeftine, i očajne.Tržište seksa je tek vrh ledenog brega… Globalizacija više pogoduje iskorišćavanju robova nego industriji.U opticaju su ogromne sume, jer nije bilo više robova još od vremena trgovine preko Atlantika… Robovi su postali sastavni deo globalnog kapitalizma: na plantažama kakaoa u zapadnoj Africi, u voćnjacima Kalifornije, u ilegalnoj ribarskoj industriji koja cveta u fabrikama osnovanim pod lažnim nazivom, ili bez naziva.
    I to je paradoks.
    Demokratija i ropstvo ne samo da koegzistiraju, već ih spaja – kako ekonomisti kažu – snažan i direktan uzajaman odnos.
    Drugim rečima, ove dve pojave razvijaju se na sličan način, pri čemu razvoj jedne uslovljava razvoj druge. Devedesetih, kao uostalom i pedesetih godina, opet počinje process dekolonijalizacije. Međutim, dešava se da broj robova raste a njihova cena pada baš kada kolonijalne zemlje stiču nezavisnost. Danas jedan rob košta deset puta manje nego u doba antičkog Rima – i to nije slučajno – jer u ono doba koncept demokratije praktično nije ni postojao.Ali, stari Rimljani su cenili robove kao retko blago koje su skupo plaćali. Danas, naprotiv, robova ima na pretek, njihova vrednost je minimalna i posmatrani su kao “obavezan trošak u međunarodnom biznisu"…
    Gotovo svaki proizvod namenjen potrošnji ima tamnu stranu – ropstvo i pirateriju, falsifikate i prevare, krađe i pranje novca. Ološ ekonomiji najviše prija globalno tržište.Ološ ekonomija prodire i korumpira, iznutra narušava tradicionalne ekonomije…“

    Loreta je knjigu objavila pre nego su Zapadne sotone urušule nekoliko država arapskog sveta, čime su izazvale masovna stradanja ljudi svih uzrasta, da bi preživeli bežeći od sigurne smrte krenuli u preseljenja apokaliptičkih razmera, nadajući se spasu kod onih država i naroda čija im je vojska i avijacija, po naredbi političkih Sotona, razorila životna staništa, a sada primaju u svoje države samo one ćije zdravlje mogu robosvki da iskoriste.
    Kao što Umnica Loreta nije imala podatak da njih 62. i slovima, šestdeset i dve Sotone poseduju kapital koliko polovina čovenčanstva, 3,6. milijarde ljudi.

  2. Odlican tekst, a i ovaj dugacki komentar dole. …Iz korita je izbaceno dete, a zadrzana prljava voda, bar kod nas ovde. Ono sto se nekad zvalo pronevera, samo je promenilo ime. Opet imamo jednopartijski sistem i opet uspevaju podobni. Umesto birokratskog feudalizma, sad imamo burazerski.

  3. "Коло, коло, наоколо, виловито плаховито",… док се колоВОЂА не састави са кецом ( последњи играч у колу) тада настаје свеобухватно чврсто (у)везано "врзино КОЛО". . .

  4. "…150-godišnjica izdavanja "Kapitala" Karla Marksa. Kod nas je prošao nezapaženo…" Pa sta se cudimo?
    Nije dao A.V. Zar smo vec zaboravili da zivimo u njegovoj medijski okovanoj strahovladi da cak ni "Kapitalom" prekaljena Latinka Perovic i njene drugarice i drugovi (na isti nacin svojevremeno zakaljeni) ne smeju ni da zucnu. A sta da kazemo mi, sitna buranija koji smo u gimnaziji bezali sa casova marksizma… E, da je nas "ponajveci vizionar" ziv sve bi on to sredio. Jes““ da Marksa nikad nije ni pominjao ali sta ima veze…

  5. Miloš J. Kosovac@ netačne su vam analize,ropskog rada ima u zemljama zapadne demokratije ali ni izbliza kao u autoritarnim istočnjačkim režimima poput Kine,Kambodže, Pakistana i sl. Da ste uložili vreme u analizu kapitalizma koliko i u pisanju komentara videli bi da se kapitalizam najbolje slaže s autoritarnim režimima(Pinoče,južnokorejska vojna hunta) i da tu beleži najveći rast. Robovskog rada ima i na zapadu ali je on zanemarljiv u odnosu na ono što se dešava u istočnjačim autokratijama. Najzanimljivije je to što vi članak niste razumeli ili vas on uopšte nije ni zanimao. P. S. Proučite robovski rad dece u kineskim nelegalnim rudnicima i ciglanama pa onda pišite o nekom novom budističkom pristupu Kine.

Ostavite komentar


Društvo

Naslovna strana

Naslovna strana za 21. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Ana Ćurčin, muzičarka

Danas predstavlja pokušaj objektivnosti i relavantnosti prema nekakvoj istini koja bi trebalo da bude jedna vodilja kada je žurnalistika u pitanju.