Olenik: Tužilaštvo nije imalo hrabrosti da pozove Vučića

Zbog toga će i izgubiti sudski postupak, kaže advokat Aleksandar Olenik, koji zastupa Aleksandru Janković Aranitović u postupku koji se pred Višim sudom u Beogradu vodi protiv nje zbog optužbe da je tvitom ugrozila bezbednost predsednika Srbije.

Ponovljeni postupak u ovom predmetu došao je do kraja i naredne nedelje očekuje se ponovno izricanje presude.

Kako ističe Olenik, Apelacioni sud u Beogradu je ukidajući ovu presudu „nacrtao“ tužilaštvu da, ukoliko želi osuđujuću presudu, mora da pozove oštećenog da da svoj iskaz. I pored ove instrukcije, tužilaštvo to nije učinilo.

– Ne mogu da dokažu da je Vučić bio uplašen njenim tvitom, ukoliko on sam to ne kaže u sudu. I to u tužilaštvu vrlo dobro znaju. Postoji širom Srbije veliki broj takvih slučajeva i u svima njima važi isto, navodi Olenik dodajući da ovaj slučaj predstavlja zloupotrebu suda kako bi se zastrašili korisnici društvenih mreža.

Umesto Vučića, tužilaštvo je za svedoka pozvalo šefa njegovog obezbeđenja Darka Đošića.

Kako je preneo CINS, Đošić je pre dva dana na sudu rekao da ne može da se izjasni o Vučićevom subjektivnom osećaju povodom tvita koji je Aranitović objavila.

On je istakao da sa sigurnošću može da potvrdi da je Vučić bio upoznat sa tvitom, dodajući da o komunikaciji koju je vodio sa Vučićem ne može da govori, pošto se radi o službenoj tajni.

Kao posledica ove pretnje, dodao je on, prešlo se na pojačanu varijantu obezbeđenja što se ogleda u „angažovanju većeg broja ljudi, sredstava, opreme i drugog“.

Podsetimo, Aleksandra Janković Aranitović već je prvostepeno bila osuđena zbog upućivanja pretnji porodici Aleksandra Vučića na uslovnu zatvorsku kaznu od šest meseci.

Ona je, uzgred, identičan vremenski period provela u pritvoru.

Sudija Višeg suda u Beogradu Jelena Škulić je u presudi ustanovila da je sadržina tvita takva da bi „svakako delovala uznemiravajuće i imala karakter specifične pretnje za svakoga kome je upućena“.

Apelacioni sud je ukinuo ovu presudu pod obrazloženjem da se ugroženost i uznemirenost oštećenog nije mogla ceniti bez njegovog ispitivanja.