Oligarsi prvi na udaru ekonomske krize

Bankari i investitori kažu da su oligarsi koji su pozajmljivali velike sume novca u dobrim vremenima radi širenja svojih poslovnih imperija sada izloženi riziku od pada vrednosti svojih firmi na berzama.

Dakle ni oligarsi, pre svega magnati vezani za Kremlj koji zasenjuju svet zbog svog bogastva, nisu imuni na finansijsku krizu koja ne štedi ni Rusiju većbriše približno trilione dolara bogastva i prisiljava vladu premijera Vladimira Putina da usvaja opsežnije šeme spasilačkih planova prema bankama. Jaka ekonomija zemlje, koja je tokom većeg dela protekle decenije omogućila mnogim Rusima da osete ukus komfora, sada je stavljena na kocku. Bar za sada, eventualna ekonomska šteta uglavnom je ograničena na rusku elitu. Kremlj je većobjavio nekoliko planova u cilju podrške ekonomiji.

Premijer Putin i predsednik Dmitrij Medvedev, i dalje su popularni u zemlji, delom jer kriza na finanasijskom tržištu još nije dotakla veći deo populacije.

„Biće potrebno izvesno vreme da se sve to oseti na Mejn stritu, finansijskom središtu Rusije“, tvrdi Edvard Parker, analitičar u jednoj ekonomskoj firmi. „Videćemo neuspeh nekih kompanija i banaka, povećanje stope nezaposlenosti i smanjenje plata. Sa padom cena nafte, ruski trgovinski termini okrenuće se u drugom smeru. Biće potrebno vreme ali to će se sigurno osetiti“, kaže Parker.

Jedna od najpoznatijih žrtava do sada je Oleg Deripaska (40), koga je magazin Forbs u maju proglasio za najbogatijeg Rusa na osnovu njegovih raznovrsnih industrijskih poslovanja i ulaganja. Deripaska je u najkraćem roku prodao akcije dve strane kompanije da bi došao do gotovine.

Među dobitnicima u aktuelnoj krizi, tvrde analitičari, jeste magnat industrije metala Mihail Prohorov (43), koji je sakupio 10 milijardi dolara od prodaje imovine pre početka krize i sada kupuje akcije po mnogo nižoj ceni, poput 50 odsto akcija lokalne investicione banke Renesans kapital.

Analitičari smatraju da će jedan od najvećih dobitnika biti ruska država. Predsednik Dmitrij Medvedev i premijer Vladimir Putin većvode razgovore o tome kome će Kremlj pomoći sredstvima iz državnih fondova da preživi krizu, a oligarsi su većformirali red za dobijanje gotovine. „Vodiće se velika politička bitka radi dobijanja novca iz državnih rezervi“, izjavio je Piter Bun, saradnik u Centru za ekonomsku akciju londonske Škole za poslovanje i političku nauku. Velike ruske kompanije, među kojima i Gasprom koji je pod kontrolom države, beleže gubitke koji bi ih mogli primorati da smanje broj zaposlenih i ukupnu potrošnju, tvrde analitičari. Druga opasnost jeste smanjenje cene nafte, gasa, metala i drugih prirodnih resursa, koji su baza ruske ekonomije. Ako finansijska kriza uzrokuje recesiju na Zapadu, onda bi mnogi prohtevi za komforom mogli biti znatno smanjenji.