Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić percipirana je u javnosti kao osoba direktno odgovorna za sve zlo, mržnju i trovanje koje nam sipaju televizije sa nacionalnom frekvencijom, prvenstveno Pink i Hepi. Ona bi trebalo da ih ugasi, i tačka. Ali, da li je to tako?
Da li Olivera Zekić zaista ima takvu moć koju joj pripisujemo? Da li bi ona mogla da ugasi televizije koje direktno podržava aktuelna vlast i koje su okosnice vladavine Aleksandra Vučića? Naravno da ne, jer u ovoj državi se za sve pita jedan čovek, a ne tamo neki REM. Da li je Zekić više odgovorna za katastrofalno stanje u društvu od recimo republičke tužiteljke Zagorke Dolovac, koja je nema na sve afere, korupciju, kriminal i mafijašenje u koje su upleteni akteri iz vrha vlasti? Naravno da nije. Što je, opet, ne abolira od onoga za šta je sama odgovorna.
Razlika između Zekić i Dolovac je što ove potonje nigde nema, ćuti, skriva se, dok Zekić otvoreno iznosi stavove koji provociraju javnost. Ti stavovi su često i u suprotnosti sa zakonom, poput onog izrečenog pre neki dan na razgovorima sa emiterima koji konkurišu za nacionalnu frekvenciju – šta je bilo u proteklih 16 godina, zanemarićemo. Ovo je nov konkurs i počinjemo od nule. Zakon kaže drugačije, ali Olivera kao Olivera, za to ne haje.
Autoritet joj se ne može osporiti. Može joj se osporiti prelazak na „mračnu stranu“ jer nekad je, što je manje poznato, bila članica Otpora i bliska saradnica ubijenog Slavka Ćuruvije. Rođena 1975. godine u Kraljevu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u rodnom gradu. Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu diplomirala je 2000. godine, sa prosečnom ocenom 9,68 i postala diplomirani politikolog za novinarstvo i informisanje.
Od 1996. do 1999. bila je novinarka i urednica u „Dnevnom telegrafu“. Nakon ubistva Slavka Ćuruvije i gašenja lista 1999. godine zaposlila se kao PR menadžerka u Ministarstvu za nauku i tehnologiju. Na tom mestu ostala je do 2001. Navodi da je u istom periodu (1999-2001) bila „angažovana u aktivnostima organizacije Otpor i u Centru za političku analizu“.
Tokom 2008. i 2009. godine bila je glavna i odgovorna urednica novog dnevnog lista Borba. „Posle objavljivanje afere o Miladinu Kovačeviću, postala jedini glavni urednik kog je policija saslušavala zbog odbijanja da oda izvor informacije“, naglašava u biografiji. Od 2015. je članica Saveta REM-a.
Izjavljivala je da je tokom rada u Telegrafu njen tadašnji prvi urednik, a sadašnji poslovni i životni partner Ivan Radovanović, odmah uočio njen talenat. Po prirodi posla, u to vreme često je kontaktirala, između ostalih, i sa Aleksandrom Vučićem, generalnim sekretarom SRS, kao i sa Ivicom Dačićem, portparolom SPS“.
„Devedesetih sam bila novinarka i urednica Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije, osuđivana zajedno sa njim i ostalim kolegama, i tada sam upoznala i Ivicu Dačića i Aleksandra Vučića, i postali su mi prijatelji, bez obzira na sve što sam o njima pisala. A pisala sam takve stvari zbog kojih mi je bio zabranjen ulazak u prostorije SRS-a, ali nikada mi nije bilo zabranjeno da popijem kafu sa Vučićem, ili sa Dačićem. To su bile te devedesete, tukli smo se, vrlo pošteno, ali bez ičeg ličnog u svemu tome“, navela je Zekić u intervjuu Ekspresu 2017. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.