Oljača: Na politiku Srbije veći uticaj ima Marija Zaharova nego Vučić

Putin i njegovi saradnici su se zalagali i brinuli o teritorijalnom integritetu Srbije više nego sam Beograd“, jedno je od obrazloženja zbog čega je prvi čovek Rusije nosilac titule počasni građanin.

I ostala su slična, i svode se uglavnom na to da se Pitin zalagao za Kosovo, integritet Srbije, kao i da je Rusija uvek bila na našoj strani, pa čak i kada nas je NATO bombardovao.

Sociolog Jovo Bakić navodi za Danas da je jedan od povoda za ovoliko odavanje počasti Putinu to što Rusija nije bombardovala Srbiju, iako je, podseća, učestvovala u donošenju i sprovođenju decenijskih sankcija UN.

– Jačanje Rusije pod autoritarnom vlašću Putina, koja se, nakon Jeljcinovog saglašavanjima s diktatima SAD, suprotstavila različitim aktivnostima SAD, Velike Britanije i većeg dela EU oko Kosova, kao i oko BiH, doprinela je popularnosti Putina. On suprotstavljanjem onima koji su nas zlostavljali, leči naše nacionalne frustracije. Problem je što lek nije optimalan, a veoma je skup, pa ga Srbija plaća zarobljenošću u nacionalizmu, što katkad prelazi u nečovečnu neosetljivost za patnje ljudi, kao i prodajom NIS-a budzašto – ukazuje Bakić.

Na pitanje zbog čega ljudi u Srbiji i danas imaju emotivan pogled na Rusiju i Putina, naš sagovornik kaže da ovde očigledno ima dosta autoritarnih nacionalista, pa im takvi ljudi imponuju.

Marko Oljača, osnivač Društva za održivu budunost “Koraci” ocenjuje za Danas da opčinjenost Putinom nije posledica ljubavi, već naših vrednosnih nekoherentnosti sa jedne strane i banalnih intersa onih koji ga veličaju sa druge strane.

– Postoje oni kojima je svest do slepila pomućena pa žive u autentičnom uverenju da je on borac za slobodu i pravedniji svet. Ideološka i interesna povezanost režima u Srbiji i Rusiji površinski i suštinski služi obmani građana. Na politiku Srbije veći uticaj ima Marija Zaharova nego Vučić. Pitanje Kosova i podrška Rusije u Savetu bezbednosti UN u funkciji je obezbeđivanja Putonovog uticaja u regionu i međunarodnoj politici, a ne brizi o našoj istorijskoj polupanosti i teritorijalnoj suverenosti – navodi Oljača.

On dodaje da smo pedesetih godina 20. veka sticajem okolnosti izbegli invaziju Svojetskog saveza na Jugoslaviju, a 1992. godine ostavljeni na cedilu.

– Bratski, slovenski, pravoslavni, kulturološki i istorijski umreženi narodi i društva tako ne grade odnos međusobnog poštovanja. Političke oligarhije u Srbiji i Rusiji idukuju nerealna i iracionalna osećanja o bliskosti dva naroda, šireći prostor i mogućnost za manipulaciju i ostvarenje neljudskih, patoloških, političkih i finansijskih interesa, dok su građani taoci – smatra naš sagovornik.

Oljača dodaje da smo pobrkali ljubav prema narodima (građanima) sa ljubavlju prema režimu i despotskom načinu vladanja.

– Da je naša ljubav prema Rusima iskrena, jasno i glasno bismo osudili ne samo začetnika rata u Ukrajini, već i svakodnevno stradanje, politička ubistva, progone i mučenje naše „braće“ pod Putinom. Tamo gde vladaju ucene i interesi, ljubavi nema – zaključuje Oljača.

Odbornici Skupštine Grada Novog Sada odlučili su na sednici održanoj 25. januara 2008. godine da predsedniku Rusije Vladimiru Putinu dodele priznanje počasnog građanina. Za počasnog građanina proglasio ga je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević a to vreme na vlasti u Novom Sadu je bila koalicija predvođena Srpskom radikalnom strankom

Hronološki gledano, Putin je prvo postao počasni građanin Raške. Skupština opštine Raške dodelila mu je ovu titulu 2007. godine a inicijator je bio predstavnik Srpske radikalne stranke Momčilo Glišović navodeći da je ovaj grad hteo da oda posebno priznanje Putinu za svo zalaganje koje je učinio “za odbranu pravoslavlja, za odbranu srpske svetinje Kosova i Metohije”.

Dve godine posle Raške, Putin je postao i počasni građanin Loznice. Priznanje je doneto “kao izraz zahvalnosti na ličnom i doprinosu Rusije u očuvanju celovitosti Srbije”.

Na svečanoj akademiji povodom Dana grada Loznice 2009. godine, tadašnjem ambasadoru Rusije u Srbiji Aleksandru Konuzinu uručena je odluka kojom je premijer Ruske Federacije Vladimir Putin proglašen za počasnog građanina Loznice.

Povelju mu je uručio gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović.

Zvanje počasnog građanina Putinu je dodeljeno kao izraz zahvalnosti na ličnom i doprinosu Rusije poštovanju međunarodnog prava i očuvanju celovitosti Srbije.

Tada premijer Rusije Vladimir Putin 2011. godine proglašen je za počasnog građanina Kosova i Metohije, jednoglasnom odlukom na sednici Skupštine Zajednica opština u Zubinom Potoku. Predsednik Skupštine Radovan Ničić odluku je obrazložio time što su se Putin i njegovi saradnici „zalagali i brinuli o teritorijalnom integritetu Srbije više nego sam Beograd“. Šef Kancelarije Ruske Federacije u Prištini Andrej Šogorov je na svečanosti preuzeo priznanje umesto Putina, obraćajući se delegatima i gostima u punoj sali uz poruku „da je Rusija bila, jeste i biće prijatelj Srbije“. „Bili smo sa vama i kada je NATO 24. marta 1999. godine počeo da bombarduje Srbiju, a taj udarac nije bio ničim izazvan“, rekao je Šogorov 2011. u Zubinom Potoku.

Vojvođanski klub: Putinu oduzeti status počasnog građanina Novog Sada

Vojvođanski klub zahtevaa od gradskih vlasti u Novom Sadu da predsedniku Rusije Vladimiru Putinu pod hitno oduzmu status počasnog građanina glavnog grada Vojvodine zbog agresije na Ukrajinu.

„Vladimir Putin nije dostojan ovog statusa. On je agresor koji vodi najsuroviji osvajački rat u Evropi od Drugog svetskog rata, sa jasnom namerom da uništi suverenu Ukrajinu, sravni je sa zemljom i njeno stanovništvo vrati u najmračniju diktaturu sovjetskih tajnih i bezbednosnih službi iz kojih je i sam ponikao“, navodi se u saopštenju.