Univerzitetski ombudsman: Izbor Orlovića za dekana FPN-a nije u skladu sa Statutom fakulteta

Prema saznanjima N1, profesor Slaviša Orlović stupiće na funkciju dekana FPN od oktobra, uprkos spornom izboru u junu ove godine.

Naime, zbog kandidature profesora Orlovića na mesto dekana FPN-a, pet od ukupno 27 članova Saveta je podnelo ostavku, nakon čega je Orlović izabran sa 13 glasova „za“, iako je prema Statutu fakulteta za izbor dekana potrebna većina od 14 članova Saveta.

Dokumeta možete pogledati ovde:

FPN Саветодавно

ФПН ИЗБОРИ

Do izbora je došlo nakon što su preostali članovi Saveta protumačili Statut tako da posle ostavki, Savet broji 22 člana te da je time i smanjen broj članova koji je potreban za većinu.

Ovakvu odluku Saveta odlazeći dekan Fakulteta političkih nauka Dragan Simić ocenio je kao protivpravnu i zatražio savetodavno mišljenje univerzitetskog ombudsmana, koji u odgovoru navodi da „podnošenje ostavki, propuštanje nadležnog organa da izabere ili imenuje članove i drugi razlozi usled kojih je se broj članova faktički smanji ispod zakonom predviđenog broja, ne derogiraju pravnu normu, te je za odlučivanje organa uvek potrebna većina koju propis određuje (apsolutna većina od 27 članova).

V.d. univerzitetskog ombudsmana je na osnovu toga preporučio Fakultetu političkih nauka da neodložno uskladi faktičko i pravno stanje popunjavanjem broja članova Saveta do propisanog ukupnog broja.

„Primenom principa logičkog i teleološkog tumačenja se dolazi do zaključka da faktičko umanjenje broja članova Saveta ne derogira pravnu normu kojom je ovaj broj utvrđen… Ukoliko bi se prihvatio stav da istupanjepojedinog članadovodi do redukcije propisanog broja članova, došli bismo do logički neprihvatljivih rezultata, koji bi bili u direktnoj suprotnosti sa voljom zakonodavca i ciljem norme“, stoji između osalog u mišljenju univerzitetskog ombudsmana.

Dodaje da je očigledno da se kvorum ne može menjati u zavisnosti od faktičkih okolnosti jer se time, kako navodi, obesmišljava zakonsko pravilo o zastupljenosti različitih kategorina članova (predstavnici visokoškolske ustanove 55 odsto, predstavnici osnivača 30 i predstavnici studenata 15 odsto) i izneverava cilj norme, bez obzira da li je organ ostao bez jednog, dva, pet ili 20 članova.

„Npr. ako bi svih 15 članova iz reda zaposlenih podnelo ostavke, Savet bi, sledeći ovu logiku, odluke donosio većinom od ukupnog broja od 12 članova, bez ikakvog učešća zaposlenih u ustanovi. Ili ako bi sticajem okolnosti savet ostao bez 20 članova – da li bi odluke mogle da se donose većinom od preostalih sedam članova?“, navodi se u mišljenju univerzitetskog ombudsmana.