Omerović: Da zakon ne bude spisak lepih želja

Zbog toga je najvažnija njegova primena, ističe za Danas Meho Omerović, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Upitan da prokomentariše Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je prekjuče predstavila potpredsednica Vlade Srbije i šefica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, Omerović ukazuje da bi ovaj zakon, ali i još neki koji tretiraju oblast zaštite ljudskih prava profunkcionisali, neophodno je da se do kraja godine usvoji i zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

Ipak, naš sagovornik smatra da je Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti dokaz spremnosti države Srbije da pitanja zaštite žena, njihove jednake šanse za posao i pune ravnopravnosti sa muškarcima zakonski uredi.

– Ovo je nastavak borbe za veća prava žena u našem društvu. Od Istanbulske konvencije do čitavog niza zakona koje smo već usvojili, Srbija pokazuje svoju privrženost i odlučnost da ženama obezbedi jednaka prava sa muškarcima – ukazuje Omerović. On smatra da je nasilje nad ženama, posebno sa smrtnim ishodom, nešto što dugo opterećuje naše društvo i zato je uvođenje nacionalnog SOS telefona prvi korak ka preventivnom rešavanju ovog velikog problema.

Kako saznaje Danas, Ženska platforma za razvoj Srbije, čije su predstavnice učestvovale u izradi nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, uputila je pismo premijerki Ani Brnabić i Zorani Mihajlović s pitanjem zašto je došlo do zastoja u donošenju ovog zakona.

Iako je Mihajlović prekjuče, tokom predstavljanja nacrta zakona istakla da bi ovaj dokument mogao u narednih 15-ak dana da se nađe pred Vladom Srbije, naglasila je da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja „želi da zakon vrati na početak i traži formiranje nove radne grupe“. Naš list je pitao Ministarstvo za rad zbog čega nisu zadovoljni ovim nacrtom zakona i šta bi to menjali, ali nažalost nismo dobili odgovor.

Prema nezvaničnim informacijama, predstavnici ovog ministarstva na čijem je čelu Zoran Đorđević nisu zadovoljni, između ostalog, zbog toga što je ovaj nacrt zakona u suprotnosti sa Zakonom o socijalnoj zaštiti. Takođe, prema rečima Mihajlović i Ministarstvo odbrane ima zamerke na nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti i trenutno se i sa njima vode razgovori. Naš list ni od predstavnika ovog ministarstva juče nije dobio odgovor na pitanje šta im smeta u ovom nacrtu zakona.

Marijana Pajvančić iz Ženske platforme objašnjava za Danas da je Koordinaciono telo bilo otvoreno za saradnju, da su svi predano radili godinu dana na izradi ovog dokumenta, da su imali razumevanja i zbog izbora nove vlade, te da ne shvataju u čemu je problem da se ovaj prioritetni zakon usvoji.

O odredbama iz nacrta zakona

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) objašnjava za naš list da je ova nevladina organizacija imala nekoliko predloga u segmentu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti koji se odnosi na nasilje nad ženama, ali da im nije poznato da li su njihovi predlozi usvojeni. Na pitanje da prokomentariše uvođenje kvota od 40 odsto za manje zastupljeni pol, naša sagovornica odgovara da su kvote dale rezultate, na primer u parlamentu, ali ne i u Vladi Srbije i lokalnim samoupravama, te da bi bilo najbolje da je zastupljenost polova 50 – 50.

Što se tiče uvođenja nacionalnog SOS telefona, Macanović ističe da je to jedna od međunarodnih obaveza i da država svakako mora da se uključi, ali da bi rad na SOS telefonima trebalo da ostane u rukama ženskih organizacija, jer se to pokazalo kao dobro rešenje. Jedna od odredbi nacrta zakona je i to da će prilikom razgovora za posao biti zabranjeno da se žena pita da li je udata ili planira da se venča i rađa decu, kao i da se traži fotografije za prijavu na konkurs ili određeni fizički izgled. Macanović ukazuje da je to već zabranjeno Zakonom o zabrani diskriminacije, ali da je očito potrebno da se ovakva odredba uvede u što više propisa.