Korupcija: Ilustracija PixabayAleksandar Vučić, predsednik Srbije, kazao je da su ugovori sa dvema kineskim kompanijama koje su rekonstruisale Železničku stanicu u Novom Sadu, sa koje je 1. novembra pala nadstrešnica i ubila 14 ljudi- poslovna tajna, ne zaboravljajući da još jednom okrivi prethodnu vlast, jer je, kako je rekao, još pre 15 godina zaključila međunarodni sporazum sa Kinom u kojem se predviđa „tajnost“.
Predstavnici opozicije su kategorički negirali da međunarodni sporazum tako nešto previđa, uz tvrdnju da ni u ugovorima kineskih kompanija ne postoji klauzula tajnosti.
Ugovori, međutim, još uvek nisu ugledali svetlo dana, a i zašto bi kada je Predsednik već jasno rekao kako stvari stoje.
U Vučićevoj Srbiji je, uostalom, uveliko je poznato, tajnost svih velikih poslova u velikoj meri zagarantovana.
Stoga javnost nije videla, niti će u skorije vreme videti, dokumentaciju vezanu za projekat Jadar koji predstavlja „budućnost Srbije“, „grandiozni“ Ekspo, „veličanstveni“ Beograd na vodi, „neverovatni“ nacionalni stadion, auto puteve koji se grade „više nego u Titovo vreme“ ili krajnje isplative poslove naprednjačkih tajkuna koji ih dobijaju neposrednom pogodbom.
Pod velom tajni su činjenice vezane za Banjsku, a posebno one koje se tiču ubistva Olivera Ivanovića.
Jedan od simbola tajnosti su i „dva minuta“ snimka nesreće na naplatnoj rampi Doljevac, koja su netragom nestala nakon što ih je Predsednik video.
Maske i kapuljače uspešno štite anonimnost „partijskih“ huligana koji su ovih dana vandalizovali Gradsku kuću u Novom Sadu, kao i svih onih koji godinama unazad izazivaju nerede na opozicionim ili građanskim protestima.
Tajna je trebalo da ostane i sve drugo što kompromituje vlast, od predsednikovog kuma koji je pod dejstvom kokaina izazvao saobraćajnu nesreću, preko „Oskara“ u skaj prepisci klana Darka Šarića do najveće plantaže marihuane u Evropi ,“Jovanjice“, samo što je, sticajem nesrećnih okolnosti, i gle čuda- zbog ljudi sa integritetom, ponešto ipak otkriveno.
Jedna od najvećih „tajni“ je, ipak, državno tužilaštvo koje se pravi mrtvo za brojne kriminalne, korupcionaške i druge afere u kojima su pipci vlasti, zbog čega je „nevidljiva“ državna tužiteljka zavredila titulu mitskog bića.
I ne, nije ovde reč o državnim, službenim i poslovnim tajnama, koje su legitimne. Reč je o omerti u vrhu SNS države i vlasti, čiji pripadnici, bez grama srama, a svesni da neće odgovarati, i kada kosti počnu da ispadaju iz ormara kažu da nas naše oči varaju.
Uostalom, zar istina nije precenjena, posebno u državi čije su institucije na pauzi, a ionako je uvek odrede oni kojima su najveće brige rejting, partikularni interes i džep koji puca od „poštenja“?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
