On da šefuje, ona da piše: Kakav je položaj novinarki u društvu i u redakcijama?

Čak 42,7 odsto novinarki svakodnevno se suočava sa verbalnim napadima u odnosu na 31 odsto novinara, a žene u novinarstvu su na mnogo većem udaru pretnji, negativnih kampanja i diskreditacije na profesionalnom i ličnom nivou, i to naročito kada izveštavaju o ozbiljnim temama tokom izbornih kampanja, pokazuju podaci Media Freedom Rapid Response, piše Vreme.

Razni oblici uznemiravanja, uvreda, seksističkih komentara i otvorenih pretnji po bezbednost i život, uključujući pretnje silovanjem i ubistvom, u 60 odsto prijavljenih slučajeva dešavaju se u onlajn sferi.

Zabrinjava i porast fizičkih napada na novinarke tokom izveštavanja o protestima, kao i fizičke pretnje, povrede, hapšenja, pritvori, krivična gonjenja, građanske parnice, SLAPP tužbe, tužbe za klevetu i uvredu koje se vode protiv novinarki širom sveta…

Kako navodi Vreme, u Kini je trenutno u zatvoru 19 novinarki. U Belorusiji je zatvoreno više žena nego muškaraca koji se bave novinarstvom, 17 od 32, a u Mjanmaru novinarke u zatvoru doživljavaju i teške telesne povrede, zbog čega ih mnogo boravi po zatvorskim bolnicama.

„Za Srbiju važe poražavajući podaci. Jedna od tri žene zaposlene u medijima u Srbiji doživela je seksualno napastvovanje, a sedam od deset bilo je diskriminisano ili zbog godina ili zbog izgleda, jedan je od nalaza istraživanja “Žene u medijima” koje je sprovela Inicijativa za mirne promene. U istraživanju koje su Nikola Jović i Rade Đurić sproveli u okviru projekta Nezavisnog udruženja novinara Srbije “Osnažene novinarke = informisani građani”, objavljenom prošle godine, anketa sa novinarkama u Srbiji pokazala je da su čak tri od četiri novinarke, dok su izveštavale ili radile na određenim temama, morale da razmišljaju o tome koliko je, ako im tekst bude objavljen, ugrožena njihova bezbednost, kao i bezbednost njihove porodice“, navodi se u tekstu Vremena.

Kako se dodaje,  čak 44 odsto novinarki u Srbiji ne oseća se slobodno da radi svoj posao na profesionalan način. Govor mržnje je najčešći oblik napada sa kojim se suočavaju u onlajn prostoru, pogotovo kad izveštavaju o kriminalu i korupciji, navijačkim grupama, kriminalnim organizacijama, ali i o ratovima na prostorima bivše Jugoslavije, izbeglicama, migrantima i Crkvi.

I pored toga, samo 17 odsto njih prijavljuje takve napade, a čak 70 odsto novinarki nije zadovoljno kako državni organi reaguju na prijavljene pretnje.

Novinarke u Srbiji svakog dana o sebi slušaju da su “glupe”, “neznalice”, “gadne”, “kurve” i da bi trebalo da rađaju umesto da misle, da su “antisrpkinje”, “fašistkinje” i “plaćenice”, a najviše se provlači – “ona je ružna”, “ona je debela”, “vidi kako se obukla”, “nije uzela terapiju”, “nije popila lekić”, pokazuje zajedničko istraživanje FPN-a, BIRN-a i NUNS-a “Bezbednost novinara u digitalnom okruženju”.

„Ipak, novinarstvo na beogradskom i drugim univerzitetima u Srbiji svake godine upiše više studentkinja nego studenata. Na Fakultetu političkih nauka Beogradskog univerziteta (BU), kao najstarijoj visokoškolskoj ustanovi na kojoj se obrazuju budući novinari u Srbiji, u poslednjih nekoliko decenija odnos upisanih žena i muškaraca prati opšti državni trend upisa na fakultete i visoke škole. Prema podacima Zavoda za statistiku, u školskoj 2023/24. godini, na svim visokoškolskim ustanovama i na svim stepenima studija na BU upisano je 249.626 studenata – od ukupnog broja upisanih, 40,9 odsto su muškarci, a 59,1 odsto žene. Ovaj odnos je još drastičniji kad je reč o diplomiranim studentima. Zavod za statistiku pokazuje da je samo prošle godine, ako se gledaju sve visokoškolske ustanove i svi nivoi studija, diplomiralo 38,9 odsto muškaraca i 61,1 odsto žena“, navodi se u tekstu.

I pored toga, konstatuje Vreme, na rukovodećim pozicijama u novinarstvu ni kod nas ni u svetu ne dominiraju žene.

U globalnom izveštaju o položaju žena u medijskim organizacijama, koje je uključilo više od pet stotina medijskih kompanija u 60 država, pokazuje se da muškarci dominiraju na svim upravljačkim pozicijama, ali i na pozicijama reportera i producenata – samo 36 odsto žena radi ovaj posao.

U Srbiji je još gore – iako više od 60 odsto zaposlenih u domaćim medijima čine žene, samo 18 odsto njih je na pozicijama glavne urednice, i to najčešće u onlajn medijima, pokazuju podaci Autonomnog ženskog centra.

Ceo tekst dostupan je na portalu Vremena.