Foto: Dušan PešićIako još mlad, svašta je preko svojih leđa, sokacima od Prokuplja do Vranja, pretovario Darko Anačkov (30), predsednik Bugarsko-srpskog centra (BSC). Od građanskog aktivizma i omladine SPS-a, do toga da je, kako za Danas kaže, srećan što ne pripada niti jednoj političkoj opciji.
Od decembra 2017. godine predsednik je organizacije koja, između ostalog, afirmiše položaj bugarske nacionalne manjine u Srbiji i radi na zbližavanju dva naroda – bratska po pravoslavlju.
Kaže da često dobija pozive iz Leskovca, Paraćina, Negotina, Ćuprije, Jagodine, Beograda i drugih krajeva zemlje, a da se sa „druge strane pametnog telefona“ najčešće mogu začuti pitanja o proceduri dobijanja bugarskog državljanstva.
On je, zajedno sa kolegama iz BSC-a, izlazio u susret i turskim državljanima koji su u Vranju bili radno angažovani na izgradnji zgrada za snage bezbednosti.
„Njihova pitanja su se odnosila na predaju dokumentacije za dobijanje tranzitne vize kroz Bugarsku. Pomagali smo informativno koliko nam mogućnosti dozvoljavaju. Mi nismo agencija, već udruženje građana koje bezuslovno pomaže ljudima. Zato nas zovu sa svih strana, jer mi nemamo cenovnik“, otkriva Anačkov.
Iako je, tokom godina bivstvovanja udruženja bilo i neprijatnih situacija, doduše ne čestih, naš sagovornik kaže da BSC nastavlja da, bez ikakvih spoljnih pritisaka, radi svoj posao – širi prijateljstvo između dva naroda.
„Ja sam generalno zadovoljan kako je BSC prihvaćen od strane građana. Za četiri godine rada nisam imao neprijatnih situacija, izuzev par komentara na društvenim mrežama. Na kraju, ljudi uvek prepoznaju dobru nameru. Kada pogledate naš sajt i naš profil na društvenim mrežama, videćete kojim temama se bavi BSC. To su isključivo kultura, obrazovanje, umetnost, turizam ili ekonomija. Ništa što može da na bilo koji način podstakne mržnju i podelu među građanima Vranja. Bilo je i takvih komentara, i to baš iz vrha lokalne samouprave. Jedan visokopozicioniran političar izrazio je bojazan da će BSC vremenom postati politička partija i da će tražiti da u Skupštini grada Vranja ima svoje odbornike. To je dokaz koliko ljudi mogu otići daleko u svojim mislima i zaključcima“, priča sagovornik Danasa.
Najviše sarađujem s ljudima iz Vranja i okoline
Govoreći o aktivnostima koje sprovodi udruženje na čijem je čelu, Anačkov ističe da, iako najviše sarađuje sa ljudima iz Vranja i okoline, trenutno sprovodi projekat u koji su uključeni i drugi gradovi juga Srbije.
U pitanju je projekat „Bugarska ti pruža ruku – upoznaj je“, a učenici srednjih škola iz Bujanovca, Vranja, Vladičinog Hana, Surdulice, Leskovca i Niša imaju priliku da se upoznaju sa temom borbe protiv diskriminacije i nasilja među svojim vršnjacima.
Drugi deo projekta odnosi se na promociju bugarske kulture, turizma i mogućnostima prekogranične saradnje.
„Ovo je prvi put da u naše projekte uključujemo i druge gradove i opštine. Svaki naš projekat mora da sadrži elemente bugarske kulture, jezika, bugarskog turizma, gastronomije i svega onoga što na najbolji način reprezentuje Bugarsku. Verujte mi, nacionalizam nikom nije doneo dobro. Patriotizam je nešto drugo. Iskreno, ne volim nacionaliste ni sa jedne, ni sa druge strane granice, a rodoljube poštujem i cenim. Stojim iza toga da su bugarski i srpski narod dva bratska pravoslavna naroda“, kaže Anačkov.
Iako je zvaničan podatak da u Vranju, prema poslednjem popisu, ima oko 700 pripadnika bugarske nacionalnosti, procenjuje se da u našem gradu živi od 3.000 do 4.000 Bugarki i Bugara.
„Postavlja se pitanje zašto je tako mali broj deklarisanih Bugara. Neki tvrde da nisu smeli da se izjasne kao Bugari za vreme Miloševića, da nisu mogli da se zaposle; drugi su promenili prezime i dodali ‘ić’, u nadi da će doći do posla. Danas često možete da čujete prezime Velinović ili Aleksandrović, a da ne znate da se, u stvari, radi o Bugarima koji su promenili svoje prezime. Bilo je potrebno osloboditi ljude stigme, to je bio osnovni motiv otvaranja BSC-a. Mislim da smo u dosadašnjem radu u velikoj meri uspeli. Moram da priznam da još nismo imali prijave koje se odnose na diskriminaciju i govor mržnje. S vremena na vreme, na društvenim mrežama možete pročitati komentar ograničenih i plitkih mozgova, ali ja takvim ljudima to ne uzimam za zlo. Polako ali sigurno oslobađamo ljude straha od nekih prošlih vremena“, pojašnjava za Danas Anačkov.
Prava nacionalnih manjina u Srbiji zagarantovana su Ustavom i Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Ipak, to je ono što piše na papiru, dok vas praksa, uglavnom, navodi na razmišljanje da uvek postoji to nešto „što malo fali, a što devojci sreću kvari“.
„Ja, lično, do sada, nisam imao nikakvih problema, međutim, jedan naš član iz Vranja koji je prošle godine upisao fakultet u Sofiji ispričao nam je poražavajuće iskustvo. Ovaj momak je doživeo vređanje i diskriminaciju od strane profesorke koja ga je nazvala ‘Bugarinom’ u pogrdnom kontekstu, pred celim razredom. Profesorka nije snosila nikakve posledice. Moram da primetim da se više pažnje poklanja pitanjima romske nacionalne manjine u odnosu na sve druge manjine u Srbiji. Velika sredstva se izdvajaju a nikakvog napretka. Kao i svaki zakon, i Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina primenjuje se selektivno“, kaže za Danas Anačkov.
Otkriva nam da je BSC počeo da formira članstvo, ali da to nema nikakve veze sa izborima početkom aprila.
„Formiramo članstvo iz drugog razloga. Postoje ljudi koji prate naš rad i učestvuju u našim aktivnostima od osnivanja, a naravno postoji i ona druga strana koja bi da učestvuje samo ako postoji mogućnost ostvarivanja ličnih koristi. Samo će članovi BSC-a moći da učestvuju u našim projektima i da koriste benefite koje pruža naše udruženje, poput kurseva jezika, ekskurzija, radionica. S druge strane, posedovanje članske karte stvara osećaj pripadnosti i privrženosti „porodici“, grupi ljudi koji su povezani zajedničkim ciljevima i interesima“, kaže Anačkov.
Kvazi transparentnost i spiskovi
Na podsećanje novinara da je 2019. godine, pri dodeli budžetskog novca za projekte od javnog interesa u oblasti kulture BSC, odnosno sâm Darko Anačkov, gradonačelniku Milenkoviću podneo prigovor na odluku komisije, samo odmahuje glavom i kaže da nema svrhe vraćati se unazad.
Ističe da nije bio iznenađen odlukom prvog čoveka Vranja da uopšte ne odgovori na pomenuti prigovor.
„Što se naše saradnje tiče, ona je ostala na nivou iz 2018. godine. BSC-u se i dalje na konkursima odobrava do 100.000 dinara godišnje. Za naš opstanak na teritoriji Vranja isključivo je zaslužno Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske i naši prijatelji iz Konzulata u Nišu i Ambasade u Beogradu. Podrška Grada u ovom trenutku predstavlja kap u moru. Uprkos tome, mi i dalje opstajemo“, naglašava naš sagovornik.
Anačkov objašnjava da se ništa u transparentnosti kompletnog procesa sufinansiranja projekata nije promenilo, da vlast i dalje ima svoje favorite – neke žele da sakrije dok su drugi javna tajna.
„Ne očekujem da nešto može da se promeni jer svaka vlast ima svoje miljenike. Šta znači reč transparentan? Ako otvorimo sajt Grada, naći ćemo rezultate konkursa, odluku komisije. Formalno – sve je transparentno. Sve je javno, dostupno građanima na uvid, ispoštovana je formalno-pravna procedura. Meni to ništa ne znači. Čisto sumnjam da se projekti čitaju. Novac se dodeljuje po unapred sačinjenom spisku i to je javna tajna. Ne radi se to samo u Vranju i nije to slučaj samo kod ove vlasti. E, zato se većina opeče kod realizacije evropskih projekata i na kraju građani vraćaju novac zbog tuđih grešaka i prevara“, kaže Anačkov.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
