Bandašica Dunja Babić, foto: J. Patarčić/Danas Dan Dužijance je jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca koji se svake godine obeležava 15. avgusta, kada proslavljaju Veliku Gospojinu, a centralne ličnosti koje čuvaju i neguju ovu dugu tradiciju su bandaš i bandašica.
Bandaš i bandašica su likovi iz Dužijance, još iz vremena kada se ručno kosilo žito.
Sam naziv potiče od mađarske reči kojom se označava grupa ljudi, odnosno banda ili bandaši, koji su odlazili kod velikih zemljoposednika da kose žito, a na njihovom čelu su se nalazili bandaš i bandašica.
“Bandaš je bio najspretniji, najvredniji i mogao je da pokosi najviše žita, a bandašica je bila uz njega i rukovetala, odnosno povezivala žito u snopove, zbog čega su njih dvoje bili centralne ličnosti u dogovaranju ovog posla”, započinje priču o ovom paru dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Ustanove kulture “Centar za kulturu Bunjevaca”.
U to vreme, kako kazuje dr Kujundžić Ostojić, bandaši su se nakon kosidbe “pogađali” sa gazdom da im jedan deo posla isplati u žitu, a drugi u novcu.
“Kada bi se završila žetva, onda bi bandašica isplela jedan venac od žita koji se stavljao bandašu na šešir i to je značilo da je žetva gotova”, objašnjava naša sagovornica jedno od brojnih zaduženja bandašice.
Tako opremljeni i prilično umorni, odlazili su kod gazde da mu podnesu izveštaj koliko zemlje su pokosili i koliko žita ima, a on je bio dužan da ih ugosti u svom domu i pripremi im večeru.
“Zabeleženo je da je dolazila muzika i da su se veselili, ali ima i onih koji pamte te Dužijance na salašima i koji su ukazivali da njima nije bilo mnogo do muzike i veselja kad taj posao obave”, kaže dr Kujundžić Ostojić.
Ovaj običaj se vrlo sporadično obeležavao na salašima sve do 1911. godine, kada je župnik crkve u Keru Blaško Rajić, po ugledu na nacionalni praznik Mađara, Svetog Ištvana koji se slavi 20. avgusta, došao na ideju da i Bunjevci naprave jedan takav praznik na Veliku Gospojinu, 15. avgusta.
“Te 1911. godine se po prvi put bira ne najvredniji, nego najlepši par i tako mi danas imamo mlade kojima je osnovni uslov da bi bili bandaš i bandašica ne da budu vredni u polju, mada bi bilo dobro u nekim drugim stvarima koje rade, ali da budu najlepši i da svojom mladošću, lepotom i obučeni u nošnje, ponesu ovaj starovinski običaj”, ističe predsednica Ustanove kulture “Centar za kulturu Bunjevaca”.
Čast da ponese ulogu bandašice ove godine je pripala Dunji Babić, osamnaestogodišnjoj devojci iz Subotice, čijim venama bunjevačka tradicija teče još od malena.
“Još kao mala sam gledala Dužijancu, upućena sam u sve običaje i svi u mojoj porodici su u tome. Zbog toga mi je jako drago, ali mi mnogo znači i zbog njih, da vide da nastavljam tradiciju”, kaže Dunja.
Na Dan Dužijance, Dunja će kao bandašica prvo otići na svetu misu, a potom će sa bandašem predvoditi svečanu povorku na Gradskom trgu, predajući gradonačelniku hleb od novog žita, koji je ujedno i centralni simbol ove proslave.
Uveče će zaigrati u čuvenom Bandašicinom kolu, što joj svakako neće teško pasti, budući da se folklorom bavi celu deceniju.
“Mislim da se uloga bandašice nije mnogo promenila do današnjih dana i da smo uspeli da je očuvamo, jer gledamo da sve bude kao što je bilo pre nekoliko desetina godina”, naglašava Dunja.
Osim ulozi, velika pažnja se poklanja i izgledu bandašice.
Dunja kaže da iako deluje lako, svaki detalj iziskuje mnogo truda, pa je samo nošnja koju će nositi na Dan Dužijance izabrana još pre nekoliko meseci.
“To je raskošna bela haljina od svile sa zlatnim šavovima, uz koju idu crne bunjevačke cipele”, ponosno će bandašica.
Da nošnja koju će Dunja nositi nije slučajno odabrana, uverava dr Suzana Kujundžić Ostojić, jer kao najlepša devojka, bandašica je zapravo jednim delom i snaša, odnosno mlada, te bela boja simbolizuje njenu nevinost i dobronamernost.
“Ona donosi hleb od novog žita i tako zapravo zatvara ceo krug žetve koji je počeo još na posvećenju žita 24. aprila na Svetog Marka, od kada smo imali čak 16 manifestacija koje su posvećene Dužijanci”, napominje dr Kujundžić Ostojić.
Njen vrat ukrasiće i dukati okupani zlatom, a kosu posebna perlica koja je ručno izrađena od slame.
“Kosa mora da bude u punđi, i to starinskoj punđi koja nije ništa na šta smo navikli do sada. Idemo kod onih frizera, odnosno starijih žena koje znaju da je prave i u nju stavljaju perlicu od žita, koja mora da se slaže sa perlicom koja se stavlja bandašu na prsluk”, skreće pažnju Dunja.
Ovo je zapravo način na koji Bunjevke “nose” kosu, objašnjava dr Kujundžić Ostojić, i ona uvek mora da bude vezana nazad, ni previše visoko ni previše nisko, da bi se potom uplela u pletenicu od koje se napravi krug i čatovima, odnosno šnalama zakači.
“Perlica u kosi treba da je ulepša i vizuelno odvoji od ostalih devojaka, a još jedan jako važan detalj koji se vezuje za bunjevačku tradiciju, jeste da je ona sada gole glave i njena kosa se vidi, dok se za nekoliko godina, kada se uda, više neće pojavljivati gole glave, nego će morati da ima maramu na glavi ili kapicu koja pokriva punđu. Ni belu boju nošnje više neće moći da nosi, jer udate žene ne nose belo”, naglašava dr Kujundžić Ostojić.
Nakon Dana Dužijance, Dunju očekuju i mnoge druge aktivnosti sve do naredne godine, kada će biti izabrana nova bandašica koja će preuzeti njenu ulogu.
“Vrlo rado ću deliti savete budućim bandašicama i svima bih preporučila da prođu kroz ovo iskustvo, ali bih prvo preporučila da krenu na folklor. Sva druženja, puno toga se stekne, proputuje i samim time smo uključeni u ovakva dešavanja i mislim da nemaju čega da se plaše”, poručuje Dunja Babić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
