Onkološki pacijenti teško do pregleda i terapije

Redakciji našeg lista obratila se njegova ćerka Rajka Bilčar, koja, kako kaže, nema kome više da se obrati u borbi za život svog oca.

– Nemam mogućnost da na drugačiji način spasim život mog oca koji je zbog novonastale situacije sa koronavirusom i nemara našeg zdravstvenog sistema u užasnom zdravstvenom stanju, pritome je pacijent koji se bori sa zloćudnim tumorom više od godinu dana, ističe Bilčar za Danas. Njenom ocu je dijagnostikovan tumor glave pankreasa koji mu je uklonjen u aprilu 2019, a proces hemoterapije je završio 24. februara ove godine.

– Međutim, nikada nam niko nije potvrdio da je potpuno izlečen. To je trebalo da potvrdi skener, koji mu je bio zakazan u Zemunskoj bolnici za 23. april. Zbog epidemije koronavirusa, Zemunska bolnica u martu prelazi u kovid sistem. Nakon toga, ipak uspeva da zakaže skener u bolnici na Bežanijskoj kosi za 2. jul. Međutim, krajem juna, i ova bolnica prelazi u kovid sistem. Jedino što smo uspeli, to je da zakažemo skener na Stomatološkom fakultetu za 11. avgust – naglašava naša čitateljka. Ona dodaje da vremena više nemaju, a da joj je otac, na svu muku, 17. jula dobio simptome korona virusa.

– Tri dana nakon toga, 20. jula, dobija rezultate testa koji pokazuju da je pozitivan na korona virus. Sutradan, 21. jula, u kovid ambulanti su mu snimali pluća i ustanovili da ima neke senke na plućima, ali nisu sigurni šta je. Potom su ga uputili kod pulmologa na Bežanijsku kosu, gde je u tom stanju čekao četiri časa. Na osnovu tog snimka iz kovid ambulante, doktor koji ga je pregledao je zaključio da ima metastazu, ali mu to nije napisao u izveštaju nego je samo prepisao ono što su već napisali u kovid ambulanti. Međutim, u ovoj bolnici odbijaju da mu urade skener sa obrazloženjem da nema temperaturu i upalu pluća – kaže Bilčar.

Dodaje da su od tog trenutka u agoniji, da ne znaju da li imaju vremena za 11. avgust, „sva vrata su nam zatvorena, a plašimo se da li će nam i tada ista zatvoriti“. Naša sagovornica nam je dostavila medicinsku dokumentaciju njenog oca, koji potvrđuju njenu priču.

– Ne znamo šta je na plućima, ne znamo u kakvom je zdravstvenom stanju, da li se tumor vratio i u kom obliku, da li je metastazirao, koliko vremena mu je ostalo, kako je korona sve ovo pospešila, kome da se obratimo i koga da molimo za pomoć? Pa se pitam, da li se u ovoj državi umire samo od korone – ukazuje naša sagovornica.

Dragan Cvetić, anesteziolog i nekadašnji predsednik Sindikata farmaceuta i lekara Srbije, potvrđuje za Danas da je sve podređeno kovid pacijentima i da zbog toga, na žalost, ispaštaju oboleli od drugih, teških bolesti.

– U Srbiji godišnje u proseku umire preko 100.000 ljudi. To znači mesečno 8.000-8.500, odnosno dnevno oko 250. Skoro dve trećine ljudi umire od malignih i kardiovaskularnih bolesti. U sistemu koji je pretvoren u kovid sistem, gde je sve podređeno koroni od koje je prema zvaničnim podacima umrlo za četiri meseca oko 500 ljudi nasuprot 30-35.000 redovno umrlih, teški maligni i kardiovaskularni bolesnici su svakako izloženi povećanom riziku. Nemogućnost pristupa lečenju im otežava a nikako ne olakšava stanje – ukazuje naš sagovornik.

Doktor Cvetić ističe da to ne znači da koronu treba potceniti „ali ljudi na žalost boluju i od drugih teških hroničnih bolesti koje zahtevaju stalno praćenje i lečenje“.