Onlajn prijemni nemoguće kontrolisati

Prijavljivanje traje do utorka, 7. aprila, a prijavu mogu da podnesu učenici osmog razreda, njihovi roditelji, rođaci ili zakonski zastupnici.

Pomenutu elektronsku prijavu treba da popune đaci koji planiraju da konkurišu za upis u Matematičku gimnaziju i matematička odeljenja, odeljenja za đake sa posebnim sposobnostima za IT, za fiziku, za biologiju i hemiju, zatim učenici koji žele da upišu Filološku gimnaziju i filološka odeljenja, bilingvalna odeljenja, kao i muzičke, baletske i umetničke škole, odnosno obrazovne profile u oblasti umetnosti.

U anketi je potrebno i da se navede da li učenik u kući ima pristup internetu, vrstu konekcije, brzinu protoka, da li u kući imaju računar, „pametni“ telefon, da li oni koji nemaju kompjuter kod kuće mogu da ga pozajme, kao i kakva im je rezolucija kamere na desktop računaru/laptopu.

Iako je ministar prosvete najavio da će se prijemni ispiti za upis u specijalizovana odeljenja srednjih škola raditi online i da će ih polagati oko 8.000 učenika, u nekoliko škola juče su nam rekli da nemaju nikakvu informaciju ni o načinu na koji će se ispiti raditi, niti da li će biti pomeranja datuma održavanja ovih ispita.

Kako nezvanično saznajemo, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja priprema zadatke za testove za specijalizovana odeljenja na uobičajen način, ali ni u toj instituciji nisu znali da nam kažu kako će se prijemni sprovesti. Isto pitanje smo uputili Ministarstvu prosvete, ali odgovor do zaključenja ovog izdanja Danasa nismo dobili.

U školama ukazuju i da niz drugih otvorenih pitanja: šta će se desiti ako učenici koji nameravaju da polažu prijemni ispit ne budu na vreme informisani da prijavljivanje traje do 7. aprila, šta će biti sa dodatnim bodovima sa takmičenja, s obzirom da ona zbog uvođenja vanrednog stanja stopirana i nijedno državno nije održano.

Napominju i da je prijavljivanje počelo pre nego što je objavljen konkurs za upis u srednje škole, pa se ne zna u kojim sve srednjim školama će biti ponuđena specijalizovana odeljenja, pre svega IT, niti koliko je planirano mesta za upis. Ključna dilema je kako obezbediti da onlajn ispit bude validan.

Nekoliko profesora Elektrotehničkog fakulteta sa kojima smo juče razgovarali uvereni su da prijemni preko Skajpa ne može biti kredibilan čak i ako se organizuje za malu grupu đaka, a kamoli za više stotina ili čak dve hiljade, koliko je lane bilo prijavljenih za upis u IT odeljenja.

Istog mišljenja je i dugogodišnji direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović, o čemu smo nedavno pisali.

Upućeni kažu da su brojni načini da se na prijemnom vara, čak i ako učenika sa suprotne strane neko posmatra.

Dovoljno je da ima „bubicu“ u uhu i „asistenta“ koji mu diktira rešenja, hemijsku olovku sa kamerom ili bilo koje drugo elektronsko pomagalo koje se u te svrhe koristi.

Ukazuju i da se ne može videti šta učenik ima na svom ekranu, da li neko sedi ispod stola na kome drži laptop i pomaže mu u rešavanju testa. Navode da postoji realna, ali i fingirana mogućnost da se kod nekog đaka tokom trajanja testa iznenada izgubi konekcija, da na trenutak nestane struje… Saglasni su da je u okolnostima onlajn ispitivanja znanja mnogo lakše varati nego sprovesti prijemni u čiju validnost bi se moglo pouzdati.

Nedostatak pouzdane infrastrukture je ključni razlog zbog kojeg se ovakav način polaganja ispita ne koristi na univerzitetima, što je potvrdila i rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović.

Božidar Radenković, profesor Fakulteta organizacionih nauka, podseća da je polaganje ispita definisano Zakonom o visokom obrazovanju u većoj meri usaglašeno sa međunarodnim standardima koji propisuju rigoroznu kontrolu identifikacije i rada studenta tokom ispita. Ispit se, naglašava, polaže u sedištu visokoškolske ustanove, a to se odnosi i na studijske programe na daljinu.

Zakon je predvideo mogućnost da studenti strani državljani polažu ispit u inostranstvu, putem sredstava elektronske komunikacije, u prostorijama partnerske institucije, koja obezbeđuje kontrolu identifikacije i rada studenta, pojašnjava Radenković.

– Za izmene i tumačenja zakona je nadležna Skupština Srbije. Ukoliko epidemija potraje, pojedini delovi Srbije budu izolovani, a kretanje između gradova bude onemogućeno, na predlog skupštinskog Odbora za obrazovanje bi se moglo doneti tumačenje zakona da je dozvoljeno da univerziteti sklope ugovor da se prijemni ispiti za fakultete mogu polagati elektronski, u prostorijama drugih univerziteta, uz propisanu kontrolu identiteta i rada studenta na mestu polaganja ispita – kaže Radenković.

On ističe da ne treba dozvoliti da se ispit polaže „preko Skajpa uz dva svedoka“.

– Bilo kakvo slabljenje rigoroznosti u kontroli ispita, može značajno uticati na validnost diploma studenata iz Srbije. Svakako je od toga bolje rešenje da se prijemni ispiti pomere za jesen, ili da se upis vrši na osnovu uspeha iz srednje škole – smatra naš sagovornik.

Odložiti do završetka vanrednog stanja

Mogućnost da se prijemni ispiti ne održavaju dok traje vanredno stanje najrealnija je opcija i za pojedine direktore srednjih škola. Zanimljivo je da niko juče nije želeo da o ovoj temi govori imenom i prezimenom, što iz straha da ne bude optužen da „ruši“ ideje vlasti, što da ga ne bi kritikovali zbog iznošenja ideja kako se može varati. Naši sagovornici ukazuju da se prijemni mogu održati i u julu, pa čak i u avgustu, i da su spremni da pomognu u organizacionom smislu da bi novu generaciju učenika dobili na regularan način.