Onlajn terapija iz ugla psihoterapeuta: Emocije probijaju ekran

Razgovor se odvija onlajn, preko Skajpa, na koji su ona i klijent povezani kompjuterima. Ponekad kompjuterski ekran nije dovoljan da bi Ana Vlajković mogla da vidi sve promene u držanju svog sagovornika koje joj otkrivaju više od izgovorenih reči.

– Tada povežem kompjuter sa televizorom tako da preko pola zida mogu da vidim i najmanje promene ne samo u pokretima nego i u disanju klijenta. Tehnologija može biti čarobna ako znate kako da je koristite – kaže Vlajković.

Ubrzo nakon što je korona virus stigao u Srbiju sagovornica Danasa zamenila je svoj stan virtuelnim prostorom. Isto su učinile i mnoge njene kolege iz Srbije i iz sveta pa dosadašnje analize pokazuju da nikada ranije onlajn terapija nije u tolikoj meri korišćena.

Pre nego što je odlučila da počne sa onlajn radom, Ana Vlajković je prvo pokušala da organizuje seanse uživo ali tako da ona i klijenti nose maske.

– Te seanse nisu trajale ni deset minuta. U situaciji kada ne možete da pratite facijalnu ekspresiju, klijenti nisu znali da li se ja njima smejem ili plazim ispod maske – kaže Vlajković.

Jedina preostala opcija bio je onlajn rad, međutim značajan broj klijenta sa kojima je do tada radila ili nije bio spreman za ovakvu promenu zbog otpora prema korišćenju tehnologije ili nije imao uslova za nju.

Sa onima kojima je onlajn rad bio prihvatljiv uspostavila je nekoliko jednostavnih pravila.

Jedno od njih jeste da ekran mora biti tako podešen da se i ona i klijent vide od struka na gore.

– Kada tako postavite okruženje, onda ekran koji nas deli može biti isto što i stočić koji se u fizičkom prostoru nalazi između stolica na kojima sede terapeut i klijent. Važno je da možemo jasno da se vidimo, odnosno da mogu da ispratim pokrete tela, usta, ramena… U početku sam se plašila da će mi nedostajati uživo rad odnosno da neću moći da osetim klijenta na način na koji ga osećam kada smo zajedno u fizičkom prostoru. Ispostavilo se da nije tako – priča Vlajković.

– Ja isto reagujem. I dalje mogu da osetim emociju klijenata i pre nego što je oni sami postanu svesni – dodaje sagovornica Danasa.

Iako kaže da postoje intervencije koje ne mogu da se rade onlajn i koje zahtevaju fizičko prisustvo, većinu terapeutskog rada moguće je sprovesti na ovaj način, što se ispostavilo kao veoma korisno.

– Iako ja lično verujem da svi treba da se vakcinišu, ne mogu da kršim pravo svojih klijenata na izbor dovodeći sebe u poziciju da ih pitam da li su primili vakcinu. A to bih morala da radim ako bismo imali terapije uživo ne samo zbog sebe već i drugih klijenta koji treba da se nađu u tom fizičkom prostoru – kaže Vlajković.

Onlajn rad ipak nije bio samo koristan iz ugla zaštite od zaražavanja novim korona virusom.

– Terapeuti su sada postali mnogo više dostupni. U ovom periodu i do polovine mojih klijenata nisu iz Beograda ili većih gradova već iz mesta u kojima čak i ako mogu i spremni su da plate ne mogu da nađu psihoterapeuta – objašnjava Vlajković.

Druga veoma važna prednost uključivanja velikog broja teraputa u onlajn rad jeste i veća mogućnost izbora.

– Sada niste više “osuđeni” na nekoliko osoba koje rade u mestu vašeg boravka. Imate mnogo veći izbor što znači da možete da probate različite načine rada terapeuta. Retko je prvi teraput baš terapeut za vas, zbog čega je važno da postoji izbor – dodaje Vlajković.

Na kraju, prednost onlajn susreta nije pokazana samo u individualnom radu sa klijentima već i u situacijama kada je potrebno pružiti pomoć široj zajednici.

Ana Vlajković je deo NVO “Tu smo Balkan”, koja okuplja terapeute iz regiona a koja je u početku pandemije funkcionisala kao neformalna grupa.

– Tokom vanrednog stanja i zaključavanja mi smo se svake druge večeri uživo uključivali na Fejsbuku, odgovarali smo na razna pitanja, dovodili goste, obrađivali različite teme. Trudili smo se da animiramo celo naše govorno područje i da pružimo pomoć zajednici u tom kriznom trenutku – objašnjava Vlajković.

Iako kaže da je individualni rad uživo sa klijentima mnogo prijatniji, zbog svega prethodno rečenog onlajn psihoterapiju ne treba gledati kao izbor iz nužde koji valja odbaciti u trenutku kada pandemija prestane.

– Frojd je mogao da zauzme ulogu distanciranog terapeuta koji sedi iza klijenta i koga klijent ne vidi uopšte. Terapijska praksa se menja, i to treba prihvatiti– zaključuje Vlajković.

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa