„Ono na čemu moramo raditi da bismo sačuvali planetu je čovek“: Kako smo dočekali ovogodišnji Dan planete Zemlje?

„Dakle, ono na čemu moramo raditi da bismo sačuvali planetu je čovek“, kazala je Ugarković povodom Svetskog dana planete Zemlje.

Ona je dodala da treba promeniti svest o tome da je krajnje vreme da ozbiljno počnemo da radimo pojedinačno, ali i kao delovi sistema poput države, korporacije, udruženja građana, a zatim da preduzmemo konkretne akcije kako bismo zaštitili živi i neživi svet.

Sa njom je saglasan i sekretar Udruženja reciklera Srbije Marko Vučenović koji smatra da su privredne aktivnosti ljudi odavno prešle granicu održivosti i da se rešenje problema ni ne nazire.

Prema njemu, suština problema leži u hiperprodukciji i neodrživoj potrošnji, „paklenoj kombinaciji gladi industrije alkoholnih i bezalkoholnih pića za profitom i želje potrošača da konzumiraju sve, na svakom mestu i sada, čak i proizvode koji im čine samo štetu sa zdravstvenog stanovišta, serviranu u ambalaži najnižeg kvaliteta“.

Problem je, kako je istakao Vučenović, što industrija uprkos zagađenju koje stvara uspeva da se neretko proda kao društveno odgovorna.

Iako se o plastici govori kao o velikom zagađivaču, Vučenović tvrdi da su produkti rudarstva najveći zagađivači, a među njima na prvom mestu teški metali, kao i produkti hemijske industrije, što je često povezano,s obzirom na metode koje se koriste pri rudarenju.

„Kada govorimo o robi široke potrošnje, tu se izdvajaju električni i elektronski uređaji, kao izuzetno kompleksni, ali i kao najbrže rastuće tržište, odnosno, posledično, najbrže rastuća vrsta otpada“, napomenuo je Vučenović.

Kako je objasnio, električni i elektronski uređaji sadrže različite elemente koji su neophodni za njihovo funkcionisanje, uključujući toksične metale, usporivače sagorevanja, kao i per-i polifluoralkil supstance (PFAS), tzv. večne hemikalije, koje se u novije vreme preopoznaju kao jedan od najvećih zagađivača i rizika po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

„Problem nastaje kada se ovi uređaji rastavljaju nestručno i protivno zakonu, sa namerom da se iz njih izdvoje vredni materijali, a opasne komponente samo odbace, kontaminirajući lokacije gde se uređaji rastavljaju i lokacije na koje se nelegalno odlažu, šireći se dalje u životnu sredinu“, kazao je Vučenović.

Kada je reč o vodi, Iskra Krstić iz inicijative Pravo na vodu ističe da je ona danas ugrožena u svim pojavnim oblicima, na svim meridijanima i u svakom mogućem smislu.

„Sve su češće, obimnije i razornije nagle padavine, poplave, suše, topljenje ledenih omotača, dizanje nivoa okeana, a tri četvrtine prirodnih katastrofa u protekle dve decenije bile su povezane sa vodom“, naglasila je Iskra Krstić.

Istovremeno, kako je objasnila, voda je sve zagađenija, tako da i mikroplastike i takozvanih večnih hemikalija već ima u najzabačenijim delovima sveta.

Problem ugrožavanja voda nije samo lokalni, već globalni problem koji ugrožava čitavu planetu, jer voda predstavlja život na Zemlji.

„Poremećaji vodnih režima ugrožavaju staništa biljaka i životinja i onemogućavaju ostvarenje njihovih prirodnih ciklusa, što u praksi znači pustošenje ekosistema, praćeno smanjenjem biodiverziteta i remećenjem lanaca ishrane, kao i gubitak mesta na kojima ljudi mogu da bezbedno žive, piju, kupaju se i prehranjuju“, kazala je Krstić.

Kako je ukazala, najveći krivci za zagađenje vode na svetu su neprečišćene komunalne vode i industrijski otpad, pa sve počinje od lokala.

„U Srbiji se ne prečišćava 85 odsto komunalnih voda, a izlivanje industrijskog otpada poput jalovine, mazuta, amonijaka, krvi, farbe ne detektuje se i ne sankcioniše adekvatno”, rekla je Krstić.

Ona je dodala da se očekuje da će razvoj rudarske industrije doprineti zagađenju voda, uključujući površinske i podzemne vode, čime će najugroženiji biti slivovi Jadra i Mlave.

Kako bi se rešili pojedini problemi nastali nemarom velikih kompanija često je jedini način pravni lek, poručili su iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI.

Programski direktor RERI Mirko Popović istakao je da je teško reći koji su pravni mehanizmi najbolji, jer sve zavisi od konkretnog slučaja, ali da je najbolje ako se javnost uključi u najranijoj fazi donošenja neke odluke – fazi planiranja i usvajanja planova.

„U svakom sledećem koraku prostor za preventivno delovanje se sužava. Dakle, bolje je uticati na neku odluku u fazi kada se uspostavlja planski okvir, nego kada je projekat već odobren“, kazao je Popović.

Zato RERI pokreće brojne postupke, od upravnih sporova kojima nastoji da pobije zakonitost nekog akta ili procedure, krivične postupke ukoliko je počinjeno krivično delo, postupke za privredni prestup i slično.

S obzirom na to da je pravo na zdravu i očuvanu životnu sredinu ljudsko pravo, kada su u pitanju krivična dela protiv životne sredine svako pravno ili fizičko lice može podneti zahtev za pokretanje krivičnog postupka, ali taj postupak vodi tužilaštvo, ukoliko odluči da ga pokrene.

“Formalno, zahtev za pokretanje krivičnog postupka može biti u slobodnoj formi, te ga može podneti i neuka stranka (neko ko ne poznaje pravo), pa čak i usmeno u policiji ili tužilaštvu, ali naša preporuka je da takve podneske ipak napiše advokat“, ukazao je Popović.