Ono što važi za prestonicu, ne važi za Srbiju

Nasuprot javno proklamovanim ciljevima o neophodnosti decentralizacije vlasti i teritorijalne regionalizacije Srbije, posle donošenja novog seta zakona o lokalnoj samoupravi (izborima, funkcionisanju, glavnom gradu…) i nedovoljno upućenima postaje sve jasnije da se krenulo suprotnim pravcem, odnosno centralizacijom koju mnogi, ne bez razloga, krste i beogradizacijom, kao i do formiranja partijske države prvog reda kojom će, na svim nivoima, „drmati“ rukovodstva prestoničkih stranačkih centrala.

NUNS, ANEM i Lokal Pres: Zakoni u suprotnosti sa reformama

Beograd – Grupa za reformu medijskog sektora saopštila je da zakoni o lokalnoj samoupravi i o glavnom gradu, u delu u kojem se lokalnim vlastima daje nadležnost da osnivaju medije, predstavljaju „ozbiljan i neprihvatljiv udar na reforme ovog sektora u Srbiji započete nakon oktobarskih promena 2000. i posebno usvajanjem zakona o radiodifuziji i o javnom informisanju 2002. i 2003. godine. Zakon o lokalnoj smaoupravi stavlja u nadležnost opštinama da osnivaju televizijske i radio stanice, dok Zakon o glavnom gradu daje nadležnost Beogradu da osniva televizijske i radio stanice, novine i druga sredstva javnog obaveštavanja.

Ova grupa, koja predstavlja zajedničko radno telo Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i udruženja Lokal Pres, naglašava da su odredbe novih zakona u direktnoj suprotnosti sa važećim Zakonom o javnom informisanju kojim je izričito propisano da osnivač javnog glasila ne može biti, ni posredno ni neposredno, lokalna samouprava.

Grupa za reformu medijskog sektora ukazuje da je neprihvatljivo da se zakonima koji regulišu funkcionisanje lokalne samouprave ruše temeljna načela i postavke sistemskih zakona iz medijske sfere. Ova grupa smatra da „ne postoji ni jedan razlog za vraćanje na prevaziđeni i realno neuspešan model direktnog državnog vlasništva, finansiranja i kontrole nad medijima, te ukazuje na brojne slučajeve instrumentalizacije i zloupotrebe lokalnih i regionalnih javnih medija, kojih smo svi bili svedoci, destruktivnih promena njihovih upravljačkih struktura i uređivačke politike, uzrokovanih isključivo političkim razlozima“.

Grupa za reformu medijskog sektora posebno ukazuje da građane niko nije pitao da li pored radio-televizijske pretplate koje već plaćaju za republički i pokrajinski javni servis žale da finansiraju i nove lokalne medije za čiju uređivačku nezavisnost ne postoje nikakve sistemske garancije.

Grupa za reformu medijskog sektora poziva Narodnu skupštinu Republike Srbije da još jednom razmotri sporne odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o glavnom gradu. Od Ministarstva kulture kao nadležnog za vršenje nadzora nad sprovođenjem Zakona o javnom informisanju, tražimo je da spreči osnivanje javnih glasila koje bi bilo u suprotnosti sa odredbama tog propisa, naglašeno je u saopštenju radne grupe NUNS, ANEM i Lokal Presa.

U prilog ovome jesu i nove zakonske odredbe o načinu izbora i formiranja izvršnih organa vlasti lokalnih samouprava u gradovima i opštinama prema kojima će se gradonačelnici i predsednici opština, ali i gradska i opštinska veća, birati ekskluzivno iz redova odbornika, a čiju će podobnost za obavljanje javnih poslova i političkih funkcija, uoči izbora, verifikovati beogradske partijske centrale.

Veljanovski: Država diskriminiše gradove u Srbiji

Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže za Danas da Zakon o glavnom gradu, koji omogućava Beogradu da osniva medije, nije u skladu sa zakonima o radiodifuziji i javnom informisanju i ističe da nije u redu to što država diskriminiše gradove u Srbiji, „samo zbog toga što je Beograd glavni grad naše zemlje“. Prema njegovim rečima predstavnici medija ostalih gradova u Srbiji mogu da pokrenu inicijativu za promenu Zakona o glavnom gradu, ili da se obrate Ustavnom sudu Srbije.

– S druge strane, ako bi se udovoljilo i zahtevima drugih gradova onda bi medijski sistem Srbije i njegova reforma bili apsolutno narušeni – objašnjava Veljanovski, dodajući da vlast u Srbiji ili donosi zakone koji su u koliziji, ili se ne poštuju.

O forsiranju prestonice u odnosu na ostale gradove u Srbiji, posebice one južno od Save i Dunava, svedoči i Zakon o glavnom gradu kojim se, između ostalog, Gradu Beogradu dozvoljava da osniva medije. Nišu i Kragujevcu, naravno, to neće biti dozvoljeno, te će najveća i najznačajnija šumadijska medijska kuća Radio televizija Kragujevac (RTK), na primer, na aukcijsku prodaju potencijalnim kupcima biti ponuđena 25. januara i to, uzgred, po bagatelnoj ceni od nekih dva miliona dinara. Kako Beograd, prema Zakonu o glavnom gradu, ima pravo da osniva medije, to znači da će najznačajnija prestonička lokalna medijska kuća RTV Studio B biti izuzeta od privatizacije. Podsetimo ovim povodom da je rukovodstvo RTK, uz podršku ovdašnje gradske uprave, svojevremeno pokrenulo tzv. kragujevačku inicijativu koja je zagovarala transformaciju lokalnih elektronskih medija u najvećim gradovima (dakle, i u Beogradu) i multietničkim sredinama u regionalne javne servise. Kragujevačku inicijativu, čiji je jedan od osnovnih ciljeva bio očuvanje sistema javnog informisanja u unutrašnjosti, podržale su brojne lokalne samouprave širom Srbije. Nisu je, međutim, osim u slučaju Beograda i multietničkih sredina u Vojvodini i na jugu Srbije, podržale nadležne državne institucije, te Radio-televiziji Kragujevac sledi aukcijska prodaja.
– Blagovremeno smo upozoravali i nadležne državne organe i članove Saveta Radiodifuzne agencije da postoji mogućnost da beogradski Studio B bude izuzet iz postupka privatizacije. I u državnim institucijama i u RRA uveravali su nas da je to nemoguće i da Zakon o radiodifuziji mora da važi za sve lokalne medije. Ispostavilo se, međutim, da je nemoguće i te kako moguće, i da ono što važi sa Srbiju ne važi za Beograd, bez obzira na to što se time gazi Zakon o radiodifuziji koji je, kao sistemski, pravno stariji od Zakona o glavnom gradu. Otuda, kad je pravo Beograda na osnivanje medija u pitanju postoje dve mogućnosti. Jedna je da se, izmenama Zakona o radiodifuziji, to pravo da i drugim velikim gradovima u Srbiji, a druga da se pred Ustavnim sudom ukine medijska odredba Zakona o glavnom gradu pošto je u koliziji sa Zakonom o radiodifuziji. Ne verujem, međutim, da će se u ovakvoj Srbiji desiti bilo koja od ove dve mogućnosti, što znači da verujem da će Studio B ostati beogradski javni servis, dok će RTK i Gradska televizija u Nišu uskoro biti privatizovani, – kaže Danas programski direktor Radio-televizije Kragujevac Jovanka Marović.
Glavni urednik Radio Kragujevca Branko Vučković smatra da će izuzimanje Studija B iz postupka privatizacije stvoriti dodatnu konfuziju na domaćoj medijskoj sceni.
– Ukoliko Vlada Srbije i Agencija za privatizaciju dozvole da Studio B bude izuzet iz privatizacije u Srbiji ćemo imati državni javni servis (RTS), sa svojim ogrankom u Vojvodini, ali i neku vrstu beogradskog javnog servisa, koji bi, kao i do sada, bio finansiran iz gradskog budžeta. Imaćemo, nadalje, medije koji će, kako se najavljuje, ostati pod ingerencijom lokalnih vlasti u multietničkim sredinama u gotovo celoj Vojvodini i na jugu Srbije, a čuje se da bi takve medijske kuće mogle da postoje i u Sandžaku. S druge strane, imaćemo u centralnoj i jugoistočnoj Srbiji privatne i privatizovane medije koje, kao što je poznato, može da kupuje ko god ima novca, bez obzira na to da li nove gazde interesuje medijska delatnost ili poslovni prostor. Takav selektivni odnos nadležnih prema privatizaciji medija stvoriće, bez ikakve dileme, tešku konfuziju na domaćoj medijskoj sceni, ističe Vučković.

Još vesti iz ovog grada

Da li će žuta voda biti jeftinija?: Opozicija pita direktora Kragujevačkog vodovoda

Reporter Danasa na komšijskoj kafici sa pravim herojima života: Svi smo tu drugari, radimo, crtamo, pa nosimo kafu

Za zalivanje travnjaka ima vode a za sela i poljoprivredu nema

Gašenje operske scene u začetku: Operi Nova Kragujevac ni dinara na gradskom konkursu za kulturu