Broj lica bez državljanstva u Srbiji opada. Jedan od razloga apatridije, odnosno pojave „nepostojećih lica“, upravo su i dečji brakovi, o čemu ne postoji nikakva evidencia u Srbiji, rečeno je na konferenciji Praxisa o apatridiji i dečjim brakovima.
Šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šodder izjavio je danas na konferecniji u Beogradu da se nada rešenju ovog pitanja u bliskoj budućnosti.
„U Srbiji postoje dva zakonska akta koja sprečavaju upisivanje dece u matičnu knjigu rođenih, zato što roditelji nemaju dokumente, iako to Ustav garantuje svakom detetu“, izjavio je Milan Radojev, koordinator Programa statusnih i socioekonomskih prava u Praxisu. On je dodao i da je Praxis poslao apel nadležnom ministarstvu da se to izmeni.
Radojev je naveo i da je neophodno sprečiti pojavljivanje novih „nepostojećih lica“, i da je to jedini način da se ovaj problem reši.
„U Srbiji 50 odsto romskih devojčica stupa u neku vrstu bračne zajednice pre navršenih 18 godina“, rekla je Jelena Petrović, koordinatorka Programa za prava deteta u Praxisu. Ona je dodala i da maloletnički brakovi predstavljaju grubo kršenje prava deteta.
Petrović je istakla da je nesaradnja među institucijama jedan od ključnih problema i da institucije ne žele da se mešaju u tradiciju Roma jer time gube njihovu saradnju.
„Običajno pravo ne sme biti iznad zakona“, naglasila je ona i dodala da ne postoje nikakve evidencije o dečjim brakovima u Srbiji.
Socijalna radnica Sadija Gicić je upozorila da svi treba da podsećaju institucije da se uhvate u koštac sa ovim problemima i da su mediji takođe bitan faktor u toj akciji.
„Akti postoje, ali se oni ne primenjuju“, dodala je Gicić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.