Foto: Giselastillhard/PixabayPitbul terijer koji je izujedao na smrt Z. B. noćas u Novom Sadu nova je u nizu nesreća gde ljudske živote odnosi nemar vlasnika pasa, ali i državnih institucija koje ne sprovode dovoljne kontrole.
Pas koji je ubio ovog Novosađanina u stanu gde je živeo, bio je u vlasništvu njegovog sina G. B, koji je uhapšen zbog sumnje da je učinio teško delo protiv opšte sigurnosti.
Da li će pitbul biti uspavan, odlučiće tužilaštvo i veterinarska inspekcija.
Milica Ranković, zastupnica Udruženja za zaštitu životinja Fenix iz Beograda, kaže da u ovom slučaju mnoge stvari ostaju nejasne.
Možda je pas bio nevaspitan, nije slušao, možda se zaigrao i niko u tome nije umeo da ga prekine, pa je tako došlo do tragedije. Kako ističe Ranković, nije isto kad vas ne sluša pudla ili pitbul.
Moguće da je kako nastavlja, da je bio zlostavljan i zanemaren, da je slabo izvođen napolje…
– Ima dosta ljudi koji uzmu psa zato jer im se dopada, lep im je. Kad vide da tu ima puno posla, počinje zanemarivanje. A nije isto kada u šetnju vodite malog belog psa koji je sada pupularan i pitbula. Njemu treba mnogo više trčanja, igre i vremena. Ne postoji najopasnija rasa, to zavisi od vlasnika, kako je pas vaspitan. Godinama se bavim zaštitom životinja i dalje mi nije jasno da se ljudi više raspituju kada kupuju veš mašinu nego kad uzimaju psa – rekla je Ranković.
Kaže da upravo ovo što se desilo u Novom Sadu, gde je pas ubio člana porodice svog vlasnika, deo koje nije dovoljno regulisan. Po Pravilniku o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, vlasnik zajedno sa psom, mora da prođe obuku, uz proveru stepena socijalizacije. Ali to se obično ne dešava.
– Bilo bi logično da, svako ko uzima ozbiljnog psa, koji ima masu i jak ugriz, odnosno može da izazove tragične posledice, prođe obuku. Jer drugi psi koji nisu navedeni kao opasni, ali su veliki i jaki, ako ih vlasnik izvodi na povocu i sa brnjicom, ne moraju da prolaze obuku. Kao što bi bilo logično da ako uzimate određene vrste pasa, o toj rasi nešto i znate, pa ga lakše i vaspitate, ali te logike nema – nastavila je Ranković.
Što se tiče drugih vrsta provera, poput bezbednosno-operativnih i psiholoških provera ličnosti vlasnika opasnih pasa, toga u Pravilniku i Zakonu o dobrobiti životinja još nema.
Po pomenutom Pravilniku, opasne pse mogu da izvode samo punoletna lica, uz brnjicu i na povocu, u skladu sa posebnim propisom. Vlasnik opasnog psa, mora biti punoletan i nekažnjavan, te ga ne sme ustupiti nekom drugom licu na čuvanje i privremeni smeštaj, osim u kod veterinara.
– Opasni psi iz kontrolisanog uzgoja vrste terijera, i to: bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer mogu se držati ako poseduju rodovnik, izdat od strane kinološkog saveza i ako su upisani u rodovnu knjigu, odnosno ako poseduju rodovnik izdat od strane kinološkog saveza jedne od zemalja članica Međunarodne kinološke organizacije – piše u Pravilniku.
Milena Brkljačić iz Udruženje za zaštitu životinja Novi Sad, poznatije kao SPANS, kaže da se obuka ovakvih pasa u realnosti jako retko sprovodi, jer to niko zapravo ni ne kontroliše.
Kako ističe, iskustvo im govori da samo kontrole i insistiranje na sprovođenju zakona, mogu sistemski regulisati ove probleme.
Institucije ove države su smatra te koje bi trebalo da zaštite ljude i pse. Na državi je posao da radi na edukaciji vlasnika pasa, kao i njihovo upoznavanje sa propisima i obavezama, ali to trenutno rade samo udruženja za zaštitu životinja, što nije njihov posao.
– Ne možemo se oslanjati na to da li je neka osoba odgovorna, da li poštuje propise i savesno postupa. Mnogo je primera ovih pasa koji obožavaju decu, koji su porodični psi, ali tu se uvek radi o vlasnicima koji su odgovorni i drže ih kao člana porodice. Sa druge strane, treba reći da su to rase pasa koje često prolaze torture, vaspitavaju ih udaranjem, vode ih na borbe pasa, koriste ih kao mamce.. – izjavila je Brkljačić.
Kazne za nesavesne vlasnike pasa variraju, a prema zakonu, one mogu iznositi od 2.500 do 75.000 dinara.
Brkljačić objašnjava da nema svrhe pričati o rigoroznijim kaznama za nesavesne vlasnike kada se i ove sada ne sprovode, odnosno, niko ne kontroliše da li su psi čipovani, da li se poštuje njihova dobrobit i tako redom.
– Nemamo kontrolu nelegalnih ogajivačnica, a najveći procenat njih u Srbiji upravo je nelegalan. One prodaju pse, a da ne znamo kakve ni kome. Niko se ne bavi ni problemom zaustavljanja borbi pasa, godinama. Sa druge strane, mi imamo pse ovih pomenutih rasa koji su jako popularni u određenim grupama ljudi. Oni vole da se prošetaju sa pitom ili stafordom, uopšte ne razumevajući te rase. Često su to mladi ljudi kojima to bude zapravo prvi njihov pas i potpuno su neiskusni u odgoju, ne umeju ništa da ih nauče, zbog čega vrlo brzo pribegavaju fizičkom zlostavljanju i tu je početak neke buduće tragedije – kazala je Brkljačić.
Veterinar Aleksandar Savić istakao je da nije svaki pas za svakog čoveka.
– Pitbulovi su ekstremno privrženi ljudima, imaju problem sa drugim životinjama, što je stvar držanja. Slučaj koji se nedavno desio je verovatno nastao zbog neadekvatnog držanja. Rasa kao rasa je malo satanizanovana. Štete koje naprave različite rase pasa su drugačije, na
primer, nemački ovčar i doberman izujedaju više mesta, dok pitbulovi, rotvajleri, doge ujedu i stisnu – objasnio je Savić.
Dodao je da je sve posledica nekog neprofesionalnog i amaterskog ispuštanja psa iz dobrog vođenja i brige o njemu, te da psi nisu po prirodi zli, već da su ljudi mnogo gori od pasa
Kada su prošle godine psi na smrt izujedali novinara Vladana Radosavljevića na Kosmaju, pokrenuta je inicijativa dopune Pravilnika, odnosno„Vladanov zakon“.
U dopuni stoji da je za posedovanje opasnih pasa potrebna ozbiljnija procedura koja bi trebalo da bude slična onoj koja je potrebna za posedovanje vatrenog oružja. Međutim, ova promena još nije na vidiku.
Uprava veterine Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tada je napomenila da je ova oblast prilično strogo regulisana, ali i da je neophodno promeniti kaznene odredbe koje će omogućiti brže i efikasnije sprovođenje propisa. Jedno od rešenja tada se pominjalo i povećavanje broja veterinarskih inspektora, kojih sada ima malo i preopterećeni su brojnim poslovima.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
