Kolika je opasnost od superćelijskih oluja u Srbiji u narednom periodu i da li mogu da izazovu tornado?

Prema njegovim rečima, panični naslovi u medijima samo dodatno uznemiravaju ljude jer takve vrste oluja neće postati uobičajena pojava kod nas, odnosno javljaće se onoliko puta koliko se puta budu stekli uslovi za njihovu pojavu.

„Superćelijska oluja je termin koji učimo na fakultetu ili srednjoj stručnoj školi. Takva oluja može da se javi u tropskim predelima u bilo kom delu godine, a u našim sredinama javlja se tokom leta, pri određenim atmosferskim uslovima, a najčešće kada su dani najvreliji, kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu „, objašnjava Đurić.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se desi u takvim uslovima prodor hladne vazdušne mase.

„Hladni front na vreloj podlozi daje burnu reakciju atmosfere, odnosno tada se stvaraju takozvani superćelijski oblaci. Karakteristično za njih je da imaju veoma jaka grmljavinska pražnjenja, jaku kišu i vetar. To su sistemi koji mogu da formiraju tornada“, kaže sagovornik Danasa i dodaje:

„Superćelijske oluje su retke pojave. Ali karakteristično za njih je da mogu da ne izgube svoju snagu jako dugo, odnosno da traju i duže od 12 sati. Ova od preksinoć nastala je u Austriji, istim intezitetom prošla je putanjom preko Slovenije, Hrvatske, Srbije, Rumunije, stigla u Bugarsku gde se raspala. Njen put je bio dug oko 1.000 kilometara. Ona se po tome razlikuje od onih takozvanih običnih oluja koje, takođe, najavljujemo“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, bez obzira na to šta smo u sredu videli ne bi trebalo da se izaziva panika.

„Ovo što smo imali je potpuno pririodna i normalna pojava. Najavljivali smo danima da nam stiže jaka oluja. Ljudi bi trebalo da se prilagode takvim pojavama. Ne bi trebalo po superćelijskohj oluji da voze bicikle, borave u prirodi, voze kola, već da se pridržavaju uputstava koje dobijaju od nadležnih“, završio je on.

Istovremeno, pojavu superćelijske oluje objasnila je prof. dr Zorica Podraščanin sa Departmana za fiziku novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta.

Ona je za RTV navela da superćelijske oluje nastaju kada postoji ekstremna termička nestabilnost atmosfere.

„Ove oluje mogu nastati bilo gde u umerenim geografskim širinama. Praćene su intenzivnim padavinama i gradom. Superćelije su mnogo veće od pojedinačnihćelija. Za raliku od pojedinačnihćelija, superćelija ima jednu struju usmerenu naviše i dve struje usmerene naniže. Promene u pravcu vetra u nižim i višim slojevima ove strukture su jako velike i razdvajaju struju koja se kreće naviše i struje koje se kreću naniže. To omogućava superćeliji da stalno razvija snažnu i izdržljivu struju usmerenu naviše. Ovo je glavni razlog zašto su ovakve superćelije dugotrajne i intenzivne“, objasnila je ona.

Kako je prof. dr Podraščanin dodala, superćelijske oluje mogu trajati i do 12 sati i mogu biti vrlo opasne.

„Skoro uvek su praćenje snažnim vetrovima i velikom količinom padavina, te vrlo često izazivaju tornado. Struka je svesna da se ovakvi fenomeni moraju pažljivo pratiti i dalje istraživati, s obzirom na to da ove oluje mogu imati implikacije na klimatske promene“, završila je ona.

Podsetimo, superćelijska oluja koja je u sredu protutnjala Balkanom usmrtila je nekoliko osoba na svom putu, mnogi su povređeni, iščupana stabla drtveća ležala su u skoro svim ulicama gradova kroz koje je prošla, a u Beogradu su pala čak dva krana, leteli su krovovi kuća i zgrada, pričinjena je velika materijalna šteta, a izvesno je, sudeći prema prognozi vremena u narednom periodu kada se ponovo najvaljuju jako visoke temperature, da će ih biti još.